Ш V A '

igfaju najbrže i najefikasnije u celoj Južnoj Americi, ali nisu uigrani i imaju previše
Policija je, iako nije razumela o čemu se radi, shvatila da ta grupica nije došl;
126 TAKMIČENJE TAKMIČENJE
127
da poželi dobrodošlicu reprezentaciji Jugoslavije i brzo je reagovala. Naše rukovod
stvo je bilo malo iznenadeno, ali nije pridalo ved značaj dogadaju u luci.
„Verovatno su to hrvatski emigranti, razočarani što nema hrvatskih igrača”
reče Boško Simonović.
„А ne znaju zašto ih nema” složi se dr Andrejević.
Konačno se kreće prema hotelu „Dez Angle” (Des Anglais), koji je smešten i
elitnom delu grada, medu samim vilama. Na putu ka hotelu svi su oduševljeni iz
gledom grada, upola je manji od Rija, ali baš zato ima neku toplinu. Saobraćaj je bic
gust, puno automobila i tramvaja, puno ljudi na ulicama. Vreme je bilo prohladno
poslednjih dana na brodu igrad su se pomalo smrzavali i nostalgično se sećali vrelil;
junskih dana u Beogradu pred polazak... Kaput, ili bar mantil, biće izgleda deo obavezne
garderobe.
jebitanata.”
Neki od igrača pažljivo su slušali korisne informacije moled se za još hladnije
vreme, na koje Brazilci nisu navikli.
Hotel nije bio idealan, ali ljubazni vlasnik silno se trudio da ugodi važnim gostima,
a još vise je dobio na ceni kada su u hotel banuli Rumuni tražed sobe. Već
tred put menjaju hotel, ali morali su dalje, u „Dez Angleu” nije bilo mesta. Prvog
Jana boravka bilo je problema sa nabavkom mesa, vlasnik hotela grdno se izvinjavao
pravdajud privremenu nestašicu štrajkom mesara.
„Posle onolikog krkanluka na brodu i nije na odmet da malo preskodmo
meso”, nađe u svemu dobru stranu doktor Andrejević.
Pada odluka da se već po podne održi prvi trening, posle onog trčkaranja po
palubi svim igradma i te kako je bilo potrebno da se malo istrče na pravom igralištu.
Na raspolaganjuje stadion Penjarola, dji je predsednik g. Bertoni „srećan što može
U hotelu naši zatiču reprezentacije Čilea i Sjedinjenih Američkih Država, alj
to nije nikakav problem. Zajednički je samo hoi, svaka selekcija ima svoj, zaseban
deo. Amerikanci su bučni, na prvi pogled prilično nesimpatični, deluju prepotentno,
Ispostavlja se da zapravo vednom i nisu Amerikanci, već Škoti i Englezi, fudbalsk
profesionalci, koji su na brzinu postali Amerikanci kako bi igrali na Svetskom prvenstvu.
Uvereni su da će biti prvaci sveta! I oni su se naputovali brodom, 13. juna
pošli su iz Nju Džersija, posle 14 dana stigli u Rio pa vozom do Santosa, a onda opet
brodom do Montevidea, u koji su stigli 1. jula. Čileanci su mnogo skromniji, deluju
sićušno i pomalo bojažljivo. Trener im je poznati madarski fudbaler Đerđ Ort, ima
platu od 30.000 dinara mesečno. U prvom kontaktu sa kolegom Boškom Simonovićem
i dr Mihailom Andrejevićem iznosi svoje mišljenje o šampionatu i prve utiske:
„Moj tim je kondiciono spreman, ali nisam zadovoljan što smo u grupi sa Argentinom...
Mislim da će Prvenstvo sveta osvojiti SAD. Imaju profesionalce iz Škotske
i Engleske, gledao sam ih na treningu i video da su u odličnoj formi. Imali su
odlične uslove za pripreme, vlada nije žalila novae...”
„Ne verujete u Urugvaj?”, pitao je sa nevericom Boško Simonović.
„Ne verujem da će Urugvajci izdržati pritisak. Svaki od njih traži titulu prvaka
sveta. Osim toga, oni su u dekadenciji jer su zadržali puno starih igrača iz olimpijskog
tima koji su prešli zenit. Argentinci su dobri, ali ne verujem da će se suprotstaviti
Amerikancima.”
„Sta znate o Brazilijancima?” pitao je dalje Boško.
„Brazilijanci bi bili prvi favoriti da su došli kompletni, ali nema im petorice
glavnih igrača iz Sao Paula’ zbog svade sa Savezom u Riju. Ipak, i ovako su opasni,
da ugosti jugoslovenske fudbalere”. Ali, iz predostrožnosti da se „zarđali” mišići ne
preforsiraju, Boško Simonović sprovodi samo lakši trening. Po povratku u hotel dr
Andrejević otvara telegram koji je stigao iz Magelanusa, sa krajnjeg juga Argentine.
Poslao ga je g. Gojić, starešina Sokolskog društva koje cine jugoslovenski iseljenici
u ovom gradu. Želi puno uspeha reprezentaciji. Dr Andrejević odgovara i zahvaljuje.
Prvi pravi trening održan je sutradan, 9. jula. Bilo je nekih 800 ljudi, svi su sa
velikom pažnjom pratili rad na terenu. Iako oprezni Boško izbegava igru na dva gola,
baratanje loptom, šutiranje i poneko dodavanje otkrivaju da se radi o kvalitetnim
igradma. G. Bertoni tvrdi Bori Jovanoviću da su Jugosloveni ostavili „daleko bolji
utisak od Brazilije, Belgije i Čilea” koji su ovde već trenirali. Posebno mu je za oko
zapao brzonogi Tirnanić, koga je uporedio sa najboljim urugvajskim igradma. Urugvajska
štampa sutradan je bila puna pohvala na račun Jugoslovena uz tvrdnju da bi
od evropskih reprezentacija „samo Jugosloveni mogli da naprave iznenađenje”. Objavljeno
je mnogo fotografija, igrad prosto nisu mogli da veruju kakav su publicitet dobili.
Posle treninga kompletan tim ostaje da vidi Brazilce. Došli su sa 22 igrača da
bi mogli i na treninzima da igraju na dva gola kao na pravoj utakmici. Pokazuju impresivnu
tehniku, brzi su i šutiraju iz svih pozicija, ali Boško Simonović zaključuje
da „previše kombinuju” i već kuje plan da im suzi prostor za manevar. Medu igradma
nema našeg iseljenika Benakovića, koji igra u Nasionalu iz Sao Paula. On je debitovao
u reprezentaciji Brazila u maju kada je poražen Urugvaj čaksa 5-1! Kažu da je
bio na spisku za Montevideo, ali je pred polazak otkazao. Razlozi nisu objavljeni...
FIFAjoš nije objavila ni raspored ni vremena utakmica. Čuje se da Brazilci insistiraju
da se igra u 12.45 kako bi temperatura bila što visa jer nisu navikli na hladno vreme,
a Montevideo već danima nije video sunce.