Ш V A '

krili uši rukama jer je buka bila nesnosna. Na krilima izjednačenja i nošeni neverovatnom
podrškom sa tribina, Urugvajci navaljuju i već u 21. minutu daju drugi gol,
ovog puta regularan. Centarfor Anselmo zahvata centaršut sa leve strane i glavom
vara Jakšića - 2-1 za domaćina.
„Idemo, ništa strašno, izjednačićemo”, bodrio je drugove kapiten Milutinac.
I zaista, brzo oporavljeni od šoka zbog dva primljena gola za dva minuta, Jugosloveni
kreću u napade. Sada se Urugvaj brani. U 25. minutu Ivica Bek prolazi
levom stranom, pronalazi Baneta Sekulića koji snažno šutira, lopta pogada Nasacija
ali, na nesreću domaćina, na pravom mestu je Moša Marjanović, pritrčava i iz blizine
postiže gol. Sudija pokazuje na centar, rezultat je 2-2, na stadionu opet „minut
cutanja”... Bora Jovanović na tribinama prima čestitke stranih izveštača, koji su svi
do jednog na strani Jugoslovena. Ali, avaj... Urugvajci trče ka sudiji, pokazuju rukom
na pomoćnika, reklamiraju nešto... Rego odlazi do pomoćnika iz Bolivije i posle
konsultacije poništava gol. Objašnjenje: strelac je bio u ofsajdu! I poslednjem fudbalskom
analfebeti bilo je jasno da o ofsajdu nije moglo biti govora jer je loptu odbio
domaći igrač, ali ništa nije vredelo...
U 32. minutu desio se skandal koji će ud u istoriju svetskih prvenstava. Posle
jednog napada Urugvaja lopta odlazi u gol-aut. Jedan policajac, koji je stajao tik uz
gol Jakšića, vraća loptu u igralište. Dok Jugosloveni stoje, Dorado centrira a Anselmo
šalje loptu u mrežu. Na opšte zaprepašćenje, sudija pokazuje na centar, 3-1 za Urugvaj.
Jugosloveni ne veruju odma, saleću sudiju, ali ništa ne vredi. Brazilac uporno
pokazuje na centar. Na tribinama za trenutak neverica, a zatim nova erupcija radosti,
finale je na vidiku.
Do kraja poluvremena, uprkos ogromnoj nepravdi koja im je naneta, Jugosloveni
navaljuju i stvaraju nekoliko polušansi, ali Tirnanić, Sekulić i Marjanović ne uspevaju
da taj period bolje igre krunišu novim golom. Na odmor se odlazi sa 3-1 za
domadna, iako je trebalo da bude 2-1 za Jugoslaviju... Bora Jovanović trd da redakciji
pošalje kablogram. Redakcija je tražila da se, zbog ogromnog interesovanja
u celoj zemlji, javlja što češće, ako može posle svakog gola.
Na poluvremenu, u svladonici, žestoka rasprava. Mikica Arsenijević predlaže
da ne izadu na drugo poluvreme jer „ovo nema veze sa sportom”. Podržava ga još
nekoliko igrača, čak i uvek smireni Moša, ali dr Andrejević neće ni da čuje. Boji se
reakcije FIFA a u igri je i treće mesto, pričalo se da će biti i novčanih nagrada za prve
tri reprezentacije. Savezni kapiten Boško Simonović pokušava da motiviše igrače i
poteže najjače oružje: srpski inat.
„Ajmo, deco, pokažite im da su Srbi najopasniji kada im se dni nepravda”, sokolio
je igrače Simonović.
Pomalo nevoljno, fudbaleri izlaze na teren, u prvim minutima napadaju, izvode
tri kornera u kratkom periodu, ali gola nema. Kraj svakoj nadi stigao je u 60. minutu.
Jedan potpuno regularan start Arsenijevića sudija ocenjuje kao faul na 16 metara.
Jugosloveni postavljaju „živi zid”, ali Fernandez ne šutira direktno, pronalazi na levoj
strani zaboravljenog Iriartea, koji poluvisokim šutem postiže gol za 4-1.
Jugosloveni opet igraju bolje u polju, Sekulić izvodi već šesti korner, ubrzo i
sedmi, u jednom trenutku Maskeroni glavom izbija loptu sa gol-crte posle šuta
Vujadinovića, ali su napadi Jugoslovena ostavili puno prostora za protivudare Urugvajaca.
U 67. minutu Iriarte beži po levoj strani, pronalazi Seu koji lako pogađa - 5-
1 za Urugvaj. Jedan fotoreporter utrčava u teren da proslavi gol, pada mu šešir koji
Mikica Arsenijević špicom cipele šalje daleko u aut... Pet minuta kasnije isti igrač
postigao je poslednji gol. Do kraja meča Jugosloveni pokušavaju da postignu još koji
gol, ali osim osam kornera (Urugvajci su izveli samo dva) nisu iznudili ništa vise.
Na kraju lekcija iz sportskog ponašanja: iako teško oštećeni, Jugosloveni se
okupljaju na centru i povikom „Zdravo!” otpozdravljaju publici koja slavi na
južnoamerički način. Neki bi se zakleli da su se medu petardama i prangijama čuli i
pucnji iz revolvera, a potom pojedinačno čestitaju urugvajskim fudbalerima od kojih
neki sležu ramenima kao da kažu „Izvinite, nismo mi krivi... ”,
Posle utakmice bilo je mnogo komentara. Dok je dr Andrejević razgovarao sa
rukovodiocima FIFA i drugim zvaničnicima, Bora Jovanović se probio do Žila
Rimea, predsednika FIFA, i zapisao sledeću izjavu:
„Smatram daje igra bila sjajna, naročito uprvih IS minuta. Prvi gol jugoslovenski
bioje nešto izvanredno. Onje uneo mnogo hrabrosti u jugoslovenski napad, ali su oni docnije
ipak popustili. Što se tice drugog gola za Jugoslaviju, koji je sudija poništio, ja sam
bio na takvom mestu da sam mogao tacno videti: to je bio potpuno pravilan gol. Jugoslaviji
se posle ovoga dogodilo ono što se desilo i Amerikancima u igri sa Argentinom. Ipak, rezultat
ne odgovara igri. Jugoslavija je zaslužila bolji rezultat. Igra se razvijala vrlo iivo i
oštro, ali nije bila surova. Jugoslavija je na ovom turniru bila najbolji reprezentant evropskogfudbala
i zasluzeno treba da zauzme treće mesto."
Mor Fišer, potpredsednik FIFA:
„Bez obzira na rezultat, mogu vam na vašoj igri samo čestitati. Svima utakmicama
koje je reprezentacija Jugoslavije odigrala, a naročito ovom sa Urugvajem, vaš tim je ušao
u veliku evropsku klasu. Odavno nisam video tako borben, poirtvovan tim. Igrali ste sa
velikim poletom, nikad nistepopustili, imali ste zavidnu tehniku. Svi oni koji su gledali ovu
utakmicu jednodušni su sa mnom daje Jugoslavija igraia najbolje od svih evropskih reprezentacija.
Rezultat igre je nerealan i on će kod vaše kuće napraviti zabunu, naročito zbog
ranijihpobeda. Medutim, vi moiete saponosom vratiti se natrag u zemljujerste igrali lepo
i dobro a rezultat ne bi bio tako veliki daje sudija bio na svorn mestu. Ponovo izjavljujem
ono što sam rekao u Beogradu: između Madarske i Jugoslavije treba da budu što tešnji
I g g
TAKMICENJE
t a k m iC e n je
187