MO] ISHRANE - Maturski Seminarski Diplomski

U sopstvenoj laboratoriji smo na eksperimentalnim `ivotinjama
pokazali da se rast raka mo`e ishranom uklju~ivati i isklju~ivati,
uprkos veoma izra`ene geneti~ke sklonosti. Ove efekte smo detaljno
istra`ivali i na{e nalaze objavili u najboljim nau~nim ~asopisima. Kao
{to }ete kasnije videti, ovi nalazi su spektakularni, a isti efekti su
iznova utvr|ivani i kod ljudi.
Ishrana na pravilan na~in ne samo da spre~ava bolest ve} i stvara
zdravlje i ose}aj dobrobiti, i fizi~ki i mentalno. Neki vrhunski sportisti,
kao {to su trijatlonac Dejv Skot, atleti~ari Karl Luis i Edvin Mozes,
teniserka Martina Navratilova, svetski {ampion u rvanju Kris Kempbel
(nismo u srodstvu) i 68-ogodi{nji maratonac Rut Hajdrih su otkrili da
im ishrana sa malo masti zasnovana na biljkama pru`a zna~ajno bolje
sposobnosti. U laboratoriji smo hranili eksperimentalne pacove ishranom
sli~nom ishrani prose~nog Amerikanca - bogatom `ivotinjskim
proteinima - i uporedili ih sa drugim pacovima hranjenim ishranom
siroma{nom `ivotinjskim proteinima. Pogodite {ta se desilo kada je
pacovima iz obe grupe dopu{teno da svojevoljno koriste to~ak za
ve`banje Oni hranjeni ishranom sa malo `ivotinjskih proteina su
ve`bali zna~ajno vi{e, uz manje zamora, u odnosu na one koji su
hranjeni vrstom ishrane koja je karakteristi~na i za ve}inu nas. To je
isti efekat koji su opazili i ovi vrhunski sportisti. Ovo ne bi trebalo
da predstavlja novosti za medicinsku zajednicu. Pre jednog veka, profesor
Rasel ^itenden (Russell Chittenden) ~uveni istra`iva~ ishrane sa
Medicinskog univerziteta na Jejlu, je istra`ivao da li je kori{}enje
biljne ishrane uticalo na fizi~ke sposobnosti studenata. 34,35 Hranio je
svoje studente, kolege i sebe biljnom ishranom i merio njihove fizi~ke
sposobnosti. Dobio je iste rezultate kao i na{i pacovi skoro vek kasnije
- i oni su bili podjednako spektakularni.
Tu je i pitanje na{e prekomerne zavisnosti od lekova i operacija
radi kontrole na{eg zdravlja. U svom najjednostavnijem obliku,
ishrana na pravilan na~in bi u velikoj meri umanjila ogromne tro{kove
kori{}enja lekova, kao i njihove sporedne efekte. Manji broj ljudi bi
vodio duge, skupe bitke sa hroni~nim bolestima u bolnicama tokom
svojih poslednjih godina `ivota. Tro{kovi zdravstvene nege bi opali, a
gre{ke zbog upotrebe lekova bi se smanjivale, dok bi broj prevremenih
smrtnih slu~ajeva opadao. U su{tini, na{ sistem zdravstvene
nege bi nas kona~no {titio i podsticao na{e zdravlje kao {to i treba
da ~ini.
Jednostavni po~eci
Kada pogledam unazad, ~esto razmi{ljam o `ivotu na farmi i kako
je to oblikovalo moje mi{ljenje na tako puno na~ina. Moja porodica
je bila spojena sa prirodom u svakom trenutku. Leti bismo, od jutra
29