MO] ISHRANE - Maturski Seminarski Diplomski

More documents

Recommendations

Info

hrane nedostaje ~ak i jedna od ovih osam “esencijalnih” aminokiselina, onda }e sinteza novih proteina biti usporena ili zaustavljena. Ovde nastupa na scenu ideja kvaliteta proteina. Proteini iz hrane koji su najboljeg kvaliteta su oni koji, veoma jednostavno, obezbe|uju, nakon varenja, odgovaraju}e vrste i koli~ine aminokiselina potrebne za efikasnu sintezu novih tkivnih proteina. Ovo je ono {to re~ “kvalitet” zaista zna~i: to je sposobnost proteina iz hrane da obezbede pravu vrstu i koli~inu aminokiselina za izgradnju novih proteina. Da li moète da pogodite koju bismo hranu mogli da jedemo za najefikasnije obezbe|ivanje gradivnih blokova za nove proteine Odgovor je ljudsko meso. Ovi proteini imaju upravo odgovaraju}u koli~inu neophodnih aminokiselina. Ali iako na{i susedi nisu za ve~eru, dobijamo druge “najbolje” proteine hrane}i se drugim ìvoti - njama. Proteini drugih ìvotinja su veoma sli~ni na{im proteinima jer uglavnom imaju odgovaraju}e koli~ine svih neophodnih aminokiselina. Ovi proteini se mogu koristiti veoma efikasno i zbog toga se smatra da su “visokog kvaliteta”. Od ìvotinjskih namirnica, proteini mleka i jaja predstavljaju najbolje komplete aminokiselina za na{e proteine, i zbog toga se smatra da su najvi{eg kvaliteta. Biljnim proteinima “nièg kvaliteta” mogu da nedostaju jedna ili vi{e esencijalnih aminokiselina, iako kao grupa sadrè sve esencijalne aminokiseline. Koncept kvaliteta se u stvari odnosi na efikasnost kojim se proteini iz hrane koriste za podsticanje rasta. Bilo bi dobro kada bi se najve}a efikasnost mogla izjedna~iti sa najboljim zdravljem, ali to nije slu~aj, i zbog toga su izrazi efikasnost i kvalitet pogre{ni. Ustvari, da vam prikaèm deo onoga {to }emo izneti, postoji ogroman broj istraìvanja koja pokazuju da su biljni proteini “nièg kvaliteta”, koji omogu}avaju sporu, ali neprekidnu sintezu novih proteina, najzdraviji tip proteina. Sporo, ali stabilno donosi pobedu u trci. Kvalitet proteina koji se nalaze u odre|enoj hrani je odre|en brzinom kojom bi ìvoti - nja rasla koriste}i je. Neke namirnice, to jest one poreklom od ìvoti - nja, se pojavljuju sa veoma visokom proteinskom efikasno{}u i vredno{}u. 1 Koncentrisanje na efikasnost telesnog rasta, kao da to predstav - lja dobro zdravlje, podsti~e kori{}enje proteina sa najvi{im “kvalitetom”. Kao {to }e vam bilo koji prodavac re}i, produkt koji je defini - san kao veoma kvalitetan trenutno sti~e poverenje potro{a~a. Vi{e od 100 godina smo bili zarobljenici ovog obmanjuju}eg izraàvanja i ~esto smo na àlost smatrali da ve}i kvalitet zna~i bolje zdravlje. Osnov za ovaj koncept proteinskog kvaliteta nije bio dobro poznat u javnosti, ali njegov uticaj je bio - i jo{ uvek je - izuzetno zna~ajan. Ljudi, na primer, koji odlu~uju da se hrane biljnom ishranom ~esto }e pitati, ~ak i danas, “odakle dobijam proteine” kao da biljke ne 34
sadrè proteine. âk iako se zna da biljke sadrè proteine, jo{ uvek postoji zabrinutost o njihovom navodno lo{em kvalitetu. Ovo je navelo ljude da veruju da moraju pa`ljivo da kombinuju proteine razli~itih biljnih izvora tokom svakog obroka kako bi mogli da nadoknade nedostatak aminokiselina iz pojedina~nih biljaka. Me|utim, ovo je preterivanje. Sada znamo da kroz neverovatno sloène metaboli~ke sisteme, ljudsko telo moè da proizvede sve esencijalne aminokiseline od prirodnih varijeteta biljnih proteina koje sre}emo svakog dana. Nije potrebno jesti ve}e koli~ine biljnih proteina ili pa`ljivo planirati svaki obrok. Na àlost, istrajni koncept proteinskog kvaliteta je u velikoj meri zamagljivao ove informacije. Proteinski jaz Najzna~ajnije pitanje u ishrani i poljoprivredi tokom moje rane kari - jere je bilo pronalaènje na~ina za pove}anje kori{}enja proteina, staraju}i se da oni budu najboljeg mogu}eg kvaliteta. Moji saradnici i ja smo verovali u ovaj zajedni~ki cilj. Od mojih ranih godina na farmi do mog doktorskog obrazovanja, ja sam prihvatao ovakvo po{tovanje prema proteinima. Kao mladi}, se}am se da su najskuplji deo hrane za ìvotinje sa farme bili proteinski dodaci kojima smo hranili na{e krave i svinje. Zatim sam, na postdiplomskim studijama, potro{io tri godine (1958-1961) rade}i doktorat poku{avaju}i da pobolj{am dostupnost visoko kvalitetnih proteina efikasnije odgajaju}i krave i ovce kako bismo mogli da ih jedemo {to vi{e. 2,3 Pro{ao sam kroz celokupne postdiplomske studije u dubokom uverenju da je promovisanje visoko kvalitetnih proteina, kao u ìvo - ti nj skim namirnicama, predstavljalo veoma vaàn zadatak. Moje doktorsko istraìvanje, iako navo|eno nekoliko puta tokom naredne decenije, bilo je samo mali deo daleko ve}ih napora koje su druge istraìva~ke grupe vr{ile kako bi re{ile proteinsku situaciju {irom sveta. Tokom 1960-ih i 1970-ih, neprestano sam slu{ao o takozvanom “proteinskom jazu” u zemljama u razvoju. 4 Proteinski jaz je ozna~avao da su glad i neuhranjenost me|u decom u zemljama tre}eg sveta bili rezultat nedovoljne koli~ine proteina, naro~ito visoko kvalitetnih (to jest ìvotinjskih) proteina. 1,4,5 Po ovom gledi{tu, ljudima iz zemalja tre}eg sveta su naro~ito nedostajali “visoko kvalitetni” proteini, ili ìvotinski proteini. [irom sveta su ne pre stano osmi{ljavani projekti kako bi se re{io ovaj problem “proteinskog jaza”. Istaknuti profesor sa MIT-a i njegov mla|i kolega su 1976. godine zaklju~ili da je “odgovaraju}a koli~ina proteina centralni aspekt svetskog problema ishrane” 5 i dalje da “ako se ... poèljno (dopune) umerenim koli~inama mleka, jaja, mesa ili ribe, ishrana (siroma{nih zemalja) prevashodno zasnovana na ìtaricama je ... 35
Page 1 and 2: MO] ISHRANE
Page 3: Dr Kolin Kembel Tomas Kembel II Mo}
Page 7 and 8: Uvod Glad javnosti prema informacij
Page 9 and 10: - Antioksidansi, koji se nalaze u v
Page 11 and 12: sveta su radili na prevazilaènju o
Page 13 and 14: ishrane, nalazi su bili dosledni. Z
Page 15: Deo I Kinesko istraìvanje 15
Page 18 and 19: Sedamnaest godina kasnije, 1963. go
Page 20 and 21: Grafikon 1.3: [ta se podrazumeva po
Page 22 and 23: Grafikon 1.4: Vode}i uzroci smrti 1
Page 24 and 25: manje od ~etrdeset godina! [ta se k
Page 26 and 27: su oteàle usvajanje zdravstvenih i
Page 28 and 29: fesionalnoj zajednici. Moja pojava
Page 30 and 31: do zalaska sunca, bili na otvorenom
Page 32 and 33: - Neki proteini se smatraju za veom
Page 36 and 37: nedovoljno bogata proteinima za dec
Page 38 and 39: Pre odlaska na Filipine, morao sam
Page 40 and 41: Kako je to mogu}e [irom sveta, stop
Page 42 and 43: dokaza za bilo koji pojedina~an fak
Page 44 and 45: ponovi. Ovaj odse~ak od 95% je proi
Page 46 and 47: - Dioksin (kontaminant industrijsko
Page 48 and 49: no. Ralf Nejder (Ralph Nader) je na
Page 50 and 51: PRAVA @IVOTINJA Ostatak ovog poglav
Page 52 and 53: U ovom trenutku u na{em pore|enju s
Page 54 and 55: Grafikon 3.2: Efekat proteina iz is
Page 56 and 57: menata smo ubedljivo utvrdili da je
Page 58 and 59: va zapo~injale sa procesom raka uz
Page 60 and 61: opseg od 4 do 24% proteina u ishran
Page 62 and 63: Grafikon 3.8: Tip proteina i odgovo
Page 64 and 65: Grafikon 3.9A: Razvoj tumora nakon
Page 66 and 67: Grafikon 3.10: Efekat proteina u is
Page 68 and 69: Zna~ajnije posledice Po~eo je da se
Page 70 and 71: 4. poglavlje Lekcije iz Kine Trenut
Page 72 and 73: Grafikon 4.2: Opseg stope raka u ki
Page 74 and 75: smo ustanovili da je u proseku 90-9
Page 76 and 77: da vam pokaèm {ta smo saznali iz o
Page 78 and 79: Holesterol u krvi i bolesti Poredil
Page 80 and 81: od 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vr
Page 82 and 83: Postoje dobri razlozi zbog kojih je
Page 84 and 85:
Grafikon 4.7: Ukupan unos masti i r
Page 86 and 87:
Grafikon 4.9: Unos biljnih masti i
Page 88 and 89:
eproduktivnih godina, ako se odràv
Page 90 and 91:
Grafikon 4.10: Prose~an unos vlakan
Page 92 and 93:
To je bila gre{ka. Kinesko istraìv
Page 94 and 95:
vo}a, a ishrana vo}em je tako|e bil
Page 96 and 97:
aju zdravu ishranu. Moè se tvrditi
Page 98 and 99:
ka bogatih {e}erima, {e}ernoj trsci
Page 100 and 101:
To su oni koji izgleda jedu koliko
Page 102 and 103:
namirnice sadrè vi{e proteina, i s
Page 104 and 105:
holesterol i visoku stopu raka jetr
Page 106 and 107:
Me|utim, kada smo merili nivoe hole
Page 108 and 109:
108
Page 110 and 111:
110
Page 112 and 113:
ovog argumenta. Kada je biljna ishr
Page 114 and 115:
ombardere nad glavama kako bi potis
Page 116 and 117:
odràva detaljne medicinske zapise
Page 118 and 119:
su do{li do zabrinjavaju}eg zaklju~
Page 120 and 121:
Grafikon 5.2: Stopa preìvljavanja
Page 122 and 123:
put po~eo da raspravlja o ishrani i
Page 124 and 125:
sr~anih bolesti)... Ogroman napreda
Page 126 and 127:
se zapitamo: da li pobe|ujemo u ovo
Page 128 and 129:
49 slu~ajeva sr~anih problema, uklj
Page 130 and 131:
Da li moè bilo koja razumna osoba
Page 132 and 133:
ìvota koji je osmislio dr Orni{. P
Page 134 and 135:
Dr Vilijam Kasteli (William Castell
Page 136 and 137:
Grafikon 6.1: Tabela indeksa telesn
Page 138 and 139:
Re{enje Re{enje za mr{avljenje je b
Page 140 and 141:
postepeno, tokom perioda od nekolik
Page 142 and 143:
svega petnaest do ~etrdeset i pet m
Page 144 and 145:
7. poglavlje Dijabetes Dijabetes ti
Page 146 and 147:
Komplikacije dijabetesa Oboljenje s
Page 148 and 149:
Visoki procenat kalorija poti~e od
Page 150 and 151:
koja maskira pravi odnos uzroka-i-e
Page 152 and 153:
Grafikon 7.3: Holesterol u krvi na
Page 154 and 155:
8. poglavlje Naj~e{}i oblici raka:
Page 156 and 157:
Me|utim, Beti nije bila jedina. Jo{
Page 158 and 159:
devet reproduktivnih godina manje i
Page 160 and 161:
ène otkrivaju da imaju rak dok je
Page 162 and 163:
tipova raka. One se nazivaju zajedn
Page 164 and 165:
- Kada ène do|u do kraja svojih re
Page 166 and 167:
Grafikon 8.4: U~estalost raka debel
Page 168 and 169:
Uprkos nesigurnostima, i dalje veru
Page 170 and 171:
Ju`noafrikanci sve vi{e koriste kom
Page 172 and 173:
nesumnjivo jedan od razloga zbog ko
Page 174 and 175:
- Visoke stope raka prostate prvens
Page 176 and 177:
prati i kontroli{e. Ovaj proces pre
Page 178 and 179:
i o ideji da je toksi~nost ishrane
Page 180 and 181:
Grafikon 9.1: êste autoimune boles
Page 182 and 183:
{titi. Samouni{tavaju}i proces je o
Page 184 and 185:
Istraìva~i su otkrili ne{to zaista
Page 186 and 187:
Grafikon 9.3: Veza potro{nje kravlj
Page 188 and 189:
detalj i da zatim tvrde da je cela
Page 190 and 191:
Iako postoji zna~ajan medicinski i
Page 192 and 193:
Grafikon 9.5: Veza unosa kravljeg m
Page 194 and 195:
Da bismo odgovorili na ovo pitanje,
Page 196 and 197:
azli~iti reìmi ishrane mogu da bud
Page 198 and 199:
su ~este u Americi: osteoporoza, ka
Page 200 and 201:
Grafikon 10.2: Veza unosa ìvotinjs
Page 202 and 203:
Grafikon 10.3: Veza stopa preloma k
Page 204 and 205:
Veliki deo spora oko osteoporoze, b
Page 206 and 207:
Grafikon 10.4: Veza izme|u unosa ì
Page 208 and 209:
Grafikon 10.5: Efekat unosa ìvotin
Page 210 and 211:
pet sem jednog su pokazali izrazit
Page 212 and 213:
poslovi kao {to sam radio i na farm
Page 214 and 215:
i holesterola, i vi{e ugljenih hidr
Page 216 and 217:
uìvati u vremenu koje imam jedu}i
Page 218 and 219:
218
Page 220 and 221:
Amerikanci vole da ~uju dobre stvar
Page 222 and 223:
Princip broj 1 Ishrana predstavlja
Page 224 and 225:
je sve jasnije za{to se pojavila ta
Page 226 and 227:
od biljnih namirnica, zajedno sa vi
Page 228 and 229:
neke savr{eno zdrave mlade ène ukl
Page 230 and 231:
Postoji {iroko prihva}eno gledi{te
Page 232 and 233:
Verujem da je gram prevencije jedna
Page 234 and 235:
netu. Hrane}i se neprera|enim biljn
Page 236 and 237:
Jedan od najpovoljnijih nalaza iz b
Page 238 and 239:
Ako je va{ prijatelj bio pu{a~ celo
Page 240 and 241:
- Jedite dobro. Ako jedete van ku}e
Page 242 and 243:
242
Page 244 and 245:
244
Page 246 and 247:
13. poglavlje Nauka - mra~na strana
Page 248 and 249:
izazvao je interesovanje {irom cele
Page 250 and 251:
se ispostavilo, ja sam bio jedan od
Page 252 and 253:
veoma jasno opravdavali umerene pre
Page 254 and 255:
U me|uvremenu, Bob Olson i neke nje
Page 256 and 257:
Ameri~ki institut za istraìvanje r
Page 258 and 259:
Ovaj dopis je poslat iz kancelarije
Page 260 and 261:
Posledice po javnost Lekcije koje s
Page 262 and 263:
14. poglavlje Nau~ni redukcionizam
Page 264 and 265:
nih Dràva (USDA), nam je rekao da
Page 266 and 267:
Grafikon 14.1: Unos proteina u SAD
Page 268 and 269:
Grafikon 14.3: Unos masti i smrtnos
Page 270 and 271:
Porodica koja pazi na zdravlje je u
Page 272 and 273:
od kori{}enja ovih namirnica, u por
Page 274 and 275:
Harvardski istraìva~i su ipak nepr
Page 276 and 277:
Utvr|ivanje veze ishrane i raka Por
Page 278 and 279:
sestara da pobolj{a na{e razumevanj
Page 280 and 281:
Ovi problemi su naro~ito ne~uveni u
Page 282 and 283:
na~ne kompanije, imaju zna~ajan uti
Page 284 and 285:
cama i u kantinama, gde organizacij
Page 286 and 287:
poslastica”, kada svako dete dobi
Page 288 and 289:
Dopustite da vam iznesem jedno pore
Page 290 and 291:
Nauka industrije Pri~a o CLA predst
Page 292 and 293:
sveta zaduèni za marketing su brzo
Page 294 and 295:
Ja sam pre nekoliko decenija imao o
Page 296 and 297:
Sada nam se savetuje da za dobro zd
Page 298 and 299:
Protein Mo`da naj{okantniju cifru p
Page 300 and 301:
gornjoj granici od 10%! Nakon {to j
Page 302 and 303:
Celokupni sistem utvr|ivanja inform
Page 304 and 305:
Nefinansirana ishrana Ne samo da vl
Page 306 and 307:
da }e ovakva istraìvanja proizvest
Page 308 and 309:
Do{ao sam do zaklju~ka da kada je z
Page 310 and 311:
jedna od najstarijih porodi~nih far
Page 312 and 313:
nije pokazao da se sr~ana oboljenja
Page 314 and 315:
Naredna prepreka: nedostatak znanja
Page 316 and 317:
primera lekara posve}enih ishrani v
Page 318 and 319:
Dòn je ispri~ao paru o onome {to j
Page 320 and 321:
U proteklih par godina do{lo je do
Page 322 and 323:
sa izuzetnim uspehom. Le~io je prek
Page 324 and 325:
Dòn bi voleo da pamti St. Helenu o
Page 326 and 327:
Eselstajna radi tretmana i savetova
Page 328 and 329:
moj ro|ak. Devoja~ko prezime moje b
Page 330 and 331:
lekovi i odlazak u bolnicu predstav
Page 332 and 333:
nicama preokre}e sr~ano oboljenje.
Page 334 and 335:
objavljuju sve vi{e radova o vegeta
Page 336 and 337:
teina su tro{ile vi{e kiseonika, ko
Page 338 and 339:
takvih istra ìvanja u najboljem sl
Page 340 and 341:
- vi{e od dvadeset i ~etiri faktora
Page 342 and 343:
Grafikon B.2: Kineska i ameri~ka is
Page 344 and 345:
Dodatak C Veza sa “vitaminom” D
Page 346 and 347:
Odnos izme|u skladi{nog oblika vita
Page 348 and 349:
Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog h
Page 350 and 351:
Grafikon C.4: Raspodela koli~ine un
Page 352 and 353:
Literatura Deo I 1. Poglavlje 1. Am
Page 354 and 355:
13. Madhavan TV, and Gopalan C. "Th
Page 356 and 357:
50. Hawrylewicz EJ. "Fat-protein in
Page 358 and 359:
43. Guo W, Li J, Blot WT, et al. "C
Page 360 and 361:
35. Page 1320 in Gersh BJ, Braunvva
Page 362 and 363:
2. Centers for Disease Control and
Page 364 and 365:
32. Newman B, Mu H, Butler LM, et a
Page 366 and 367:
84. Holt PR, Atillasoy EO, Gilman J
Page 368 and 369:
37. Monetini L, Cavallo MG, Stefani
Page 370 and 371:
21. CauleyJA, Lucas FL, Kuller LH,
Page 372 and 373:
76. Clarke R, Smith D, Jobst KA, et
Page 374 and 375:
21. Campbell TC. "The dietarv cause
Page 376 and 377:
28. Giovannucci E, Rimm E, Liu Y, e
Page 378 and 379:
23. Baird P. "Getting it right: ind
Page 380 and 381:
7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuc
Page 382:
TEKST ZADNJE KORICE “Napisana otv
show all

MO] ISHRANE - Maturski Seminarski Diplomski

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?