Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ekonomska regija Centralna Bosna i Hercegovina<br />
2. VEZA SA SREDNJERONOM RAZVOJNOM STRATEGIJOM<br />
BiH (PRSP)<br />
Izrada regionalnih strategija predstavlja dodatak dokumentu Srednjerone razvojne<br />
strategije BiH (PRSP), i izmeu njih ne postoji nesaglasnost. Srednjerona razvojna<br />
strategija BiH je informativni i detaljan dokument koji se odnosi na period 2004.-2007.<br />
god. Openito, on sadrži mnoge elemente koje bi Evropska komisija oekivala da<br />
nae u državnom razvojnom planu, naime, informativnu analizu ekonomske i<br />
društvene situacije, prepoznavanje razvojnih praznina i prijedlog reforme. Strategija<br />
je jasno prikazana i lahko se ita. Analiza trenutnog stanja u BiH je detaljno i dobro<br />
predstavljena, iako je naglasak radije na sektorima nego na regijama. Iako<br />
prepoznaje znaaj zapoinjanja procesa regionalnog ekonomskog razvoja, ona ipak<br />
ne identifikuje ciljne regije niti sadrži finansijski plan. Strategija prepoznaje rad koji je<br />
dosad utrošen u RED proces i istie da su prioriteti za daljnji razvoj ekonomskih<br />
regija slijedei:<br />
usvajanje odgovarajueg zakonskog okvira i osnivanje adekvatnog<br />
foruma, na državnom nivou, koji e iznositi prijedloge politika i mjera u<br />
cilju regionalnog ekonomskog razvoja;<br />
finaliziranje procesa definisanja ekonomskih regija na osnovu<br />
dobrovoljnog povezivanja opina;<br />
utvrivanje strategije regionalnog razvoja;<br />
ojaavanje postojeih i uspostavljanje novih agencija za regionalni razvoj.<br />
Osim što tretira pitanja makroekonomskih osnova i potrebe fiskalne i strukturne<br />
reforme, Srednjerona razvojna strategija BiH, takoer, prepoznaje specifine<br />
sektorske prioritete. Mnogi zakljuci socijalno-ekonomskih finansijskih revizija na<br />
regionalnom nivou, odslikavaju zakljuke Srednjerone razvojne strategije BiH na<br />
državnom nivou, a saznanja o sljedeim kljunim sektorima predstavljaju pozadinu<br />
regionalnim ekonomskim planovima.<br />
Industrija i mala i srednja preduzea (MSP)<br />
Poboljšanje poslovne klime i stimulisanje preduzetništva su bitni preduslovi za rast<br />
privatnog sektora. To, prije svega, podrazumijeva uspostavljanje odgovarajue<br />
zakonske, poslovne i društvene sigurnosti i, openito, društveno-ekonomske klime.<br />
Nepostojanje jedinstvenog ekonomskog prostora je velika prepreka nastajanju<br />
privlane poslovne klime za domae i strane investitore i približavanje Evropskoj<br />
uniji. Još uvijek postoji niz prepreka meuentitetskoj trgovini. Upravne smetnje<br />
zapoinjanju poslova (odužena registracija, visoki poetni troškovi, poreska stopa<br />
koja je od najviših u Evropi, inspekcije i korupcija) predstavljaju prepreke bržem<br />
razvoju privatnog sektora. Zakonski okvir o steaju, koji nije unaprijeen, ini <strong>dio</strong><br />
ovog problema. Obim sive ekonomije predstavlja poseban problem. Prema<br />
procjenama Evropske komisije i Svjetske banke, siva ekonomija ini otprilike 36%<br />
ukupne ekonomije države.<br />
Poljoprivreda<br />
Poljoprivreda je jedna od kljunih djelatnosti u ruralnim podrujima i glavna djelatnost<br />
ruralnog stanovništva. Ona predstavlja veoma važan faktor za održanje ravnoteže i<br />
zaštite okoliša. Poljo-prirodni uslovi u BiH su povoljni za poljoprivrednu proizvodnju.<br />
Meutim, poljoprivreda se takoer suoava sa neophodnim procesom saniranja ratne<br />
8
Change language