strategija razvoja do 2015 - Općina Novi grad Sarajevo

IV Drugi pokatazelji-Oprema po radniku u KM 17.306 18.635 108-Akumulirana dobit po radniku 11.804 15.398 130Privatna preduzeća sa većim ostvarenim prihodom: “Interex” 151,2 mil. KM, “Vf komerc” 128,3 mil.KM, “Robotkomerc” 97,5 mil. KM, “Asa Pva” 37,9 mil. KM, “Asa Pss” 21,2 mil. KM, “Zvečevo komerc” 15,3 mil. KM, “FAuto centar” sa 14,9 mil. KM, “Wurth BH” 11,3 mil. KM, “Imzit komerc” 8,3 mil. KM, “Planika fleks” 7,9 mil.KM, “Brojler” 7,6 mil. KM, “Fabulas” 7,5 mil. KM, “Neuron komerc” 7,7 mil. KM, “Euroasfalt” 7,1 mil. KM,“Kovinoplastika” 6,3 mil. KM, “Telma” 5,7 mil. KM, “Aluplast” 4,3 mil. KM, “Oki” 4,0 mil.KM, CPU 2,9 mil.KM.Privatizovana preduzeća sa većim prihodom: “Cts Eurolines” 25,8 mil. KM, “Merkur” 29,4 mil. KM, “Sprind” 12,3mil KM, “Bitumenka” 12,1 mil. KM, “Step” 8,2 mil. KM, “Intereuropa Rtc” 6,7 mil. KM, “Uniklima” 4,7 mil. KM,“Dijamant” 3,7 mil. KM, TP “Dc Sarajevo” 3,9 mil. KM.Državna preduzeća sa većim prihodom: JKP “Gras” 53,7 mil. KM, JKP “Toplane” 43,2 mil. KM, “Žica”(privatizovana početkom 2006.g.) 13,6 mil. KM, “E-Tds” (privatizovan početkom 2006.g.) 5,5 mil.KM.Preduzeća sa većom ostvarenom dobiti: “Robot-komerc” 2,7 mil. KM, “Asa Pva” 1,4 mil. KM, “Wurth BH” 1,7mil. KM.Preduzeća sa većim ostvarenim gubitkom: JKP “Gras” 7,1 mil. KM, JKP “Toplane” 3,1 mil. KM, “Zrak” 2,04 mil.KM, “Žica” 1,1 mil. KM, “Interex” 1,2 mil. KM, Geodetski zavod 0,6 mil. KM.Pojedinačni podaci o finansijskim pokazateljima preduzeća nisu potpuni, jer ne raspolažemo informacijama.Bilans stanja, u pasivnom bilansu kapital učestvuje sa 38%, a ukupne obaveze sa 62%. Dugoročne obaveze veće suza 37%, a tekuće obaveze za 33% u odnosu na 2004. godinu.U 2005. godini zabilježeni su ohrabrujući koraci u stvaranju jedinstvenog tržišta u BiH i to jačanjem centralnihinstitucija na nivou države i usvajanjem jedinstvenih propisa, nadalje zabilježen je rast štednje a sa tim ipotencijalnog investicionog kapitala, održan je stabilan kurs KM i nizak nivo inflacije. Meñutim, i pored tihpozitivnih pomaka, stanje u privredi je i dalje veoma složeno i teško. To su i konstatacije Privredne komore KS unjihovoj informaciji o stanju i aktuelnostima privrede u 2005. godini.Prerañivačka industrija, koja u kantonu Sarajevo, prema podacima Komore, nije dostigla ni trećinu proizvodnje izpredratnog perioda, nedostaje sistemski pristup, odsustvo strateškog razvoja industrije, a izostala je i finansijskapodrška izvozno orijentisanoj privredi. Nisu definisani nosioci tehnološkog unapreñenja, izvoza, strukturalnogprilagoñavanja itd. što bi trebalo da se definiše u razvojnoj strategiji za ovu privrednu granu.U grañevinarstvu su u 2005. godini izostale veće investicije, tako da je angažovanje grañevinskih kapaciteta bilonedovoljno, iako postoje veoma značajni potencijali u ovoj grani. Osim toga realizacijom, kapitalnih investicijaupošljavaju se i druge privredne grane, značajno povećava zaposlenost. Prema ocjeni Komore, u ovoj grani prisutnaje nelojalna konkurencija, rad na crno, nedovoljna kontrola, kadrovska problematika i tehnička neopremljenost,problem bankovnih garancija.Poštanske i telekomunikacijske usluge imaju pozitivan trend kretanja. Telekomunikacijske usluge vezano zainternet konekciju imale su rast od 13,6%, a mobilna telefonija od 7,5%.Turizam, koji zauzima sve značajniju pažnju u KS, čiji su potencijali veliki, ali neiskorišteni, pruža velikemogućnosti za ulaganje, meñutim grad Sarajevo nema zvaničan prepoznatljiv turistički brend, a izostala je iznačajnija podrška vlasti na razvoju sajamskog turizma kome grad pretenduje.Finansijski sektor: u cilju jačanja tržišne pozicije u proteklom periodu u bankarskom sektoru desili su se procesikoncentracije kapitala kroz integraciju najvećih banaka, smanjenja broja banaka, a procjenjuje se da će se taj trendnastaviti. Porasli su depoziti stanovništva, depoziti privatnih preduzeća, štedni depoziti, a kamatne stopekomercijalnih banaka nastavile su silazni trend.Kontinuirano poslovanje sa visokim gubitkom KJKP “Gras” i “Toplana”, nalaže potrebu da navedena preduzećazajedno sa osnivačem – KS izrade dugoročan program finansijske konsolidacije, prije svega preispitivanje troškovau poslovanju – mogućnost štednje i racionalizacije, kao i realizacija razvojnih programa koji će omogućitiekonomičnije poslovanje.Tabela 2. Broj zaposlenih na bazi ef. sati rada po područjimaPodručje 2004. 2005. % Ind.40