Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

католичанства, хрватски католици сада ликују од весеља, како су најзад
успели и ту да подвале Талијанима — које после Срба највише мрзе —
приказујући клање Срба у Хрватској и насилно њихово превођење у
католичку веру, као своју велику заслугу за католичанство, у ствари то може
бити само интерес лудачко замишљене великохрватске идеје и експанзије, а
велика штета и опасан експеримент за католицизам, у чије име то раде ови
мрачни мегаломани и побеснели крволоци — хрватски попови.
Јер због овог ужасног покоља, каквог Европа не памти, а нарочито због
невероватног садистичког мучења на стотине хиљада Срба, већином деце,
жена, стараца и голоруких људи, само зато што су православне вере,
ископаће се не само непремостив јаз између те две вере, него ће то данас, у
ери гигантског замаха и решавања социјалних проблема, а ослабљеног
интереса за верске проблеме, изазвати голему реакцију, која би се могла сва
сручити на католичку цркву и њен престиж, ако се од ових Хрватских недела
што пре не огради.
Најзад има позитивних знакова и доказа, да би ови хрватски клерикалци,
кад би се рат свршио победом Немаца, били спремни да се отцепе од Рима и
католичке вере, па да себе и хрватски народ прогласе присталицама неке нове
усташке народне цркве, по узору на национал-социјалистичке покушаје у
Немачкој. У томе смислу била су већ на Марковом тргу и Каптолу извесна
саветовања и договори.
То искоришћавање Ватикана и римокатоличке цркве од стране Хрвата
почиње од пре 300 година: крајем 16 века од почетка сеобе Срба у ове
крајеве, као и раније после оснивања аустријске војне Крајине. У то време су
Хрвати, са својом властелом и поповима, побегли пред Турцима према
северу, у сигурније крајеве. И то кад су Срби — позвани од аустријских
власти да населе те пусте крајеве — извршили своју мисију, својом крвљу и
мишицама одбранили границу од Турчина, дакле били они а не Хрвати
“антимурале кристи-анитатис”, и кад су настале мирније прилике и
повољнији услови за живот, Хрвати са својом властелом и поповима, враћају
се натраг у те крајеве и, разуме се, заузимају одмах став против Срба,
називајући их погрдним именима: “Влахи”, “дотепенци”, “шизматици” итд.
Шта се ту све није радило, каква се све насиља и подлости нису изводили