Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

Свакако Стјепан Радић у тој својој бастардији претставља изразит тип тог
“префриганог мужа”. За њега се никако неможе рећи да је поред тога био још
и “залупани муж” или глуп, као што је случај са Мачеком, како ћемо видети
доцније. Напротив он се само правио глупим или лудим, како му је већ то
требало. На ту карту стално је играо и много изиграо. Зато му се његови
сељаци, односно сви Хрвати, и окупили око њега. Он је стално гудио њихову
стару песму “убог муж” готова лаж тј. лажи, варај, па при том што више
граби. На жалост у тој подмуклој хрватској игри били су идеалан партнер
баш Срби, који су стално губили, љутили се или ишчуђавали; Хрватско
уживање дакле било је двоструко. Јер такве дивне жртве још досад нису
имали. И данас у Н.Д.Х., кад Павелићева усташија пропада а партизанима
очито сунце не свањива, Хрвати се опет гомилају у једно спасавајуће корито
и матицу хрватску — Мачекову странку, и ту из дна душе искрено
прежељкују макар и — великохрватску Југославију, у којој ће и овога пута
још боље и савесније посисати и до краја прождрети другу жртву — “браћу
Србе”.
Али да видимо како је остали велики свет реагирао на ту велику хрватску
политику. Код куће, у Југославији, све од 1923 године, Стјепан Радић, са
својим изразитим антидржавним програмом, није могао ништа постићи, осим
што су се Хрвати у све гушћим редовима збијали око њега. Поред тога му је
хапшење од стране југословенских власти доносило ореол мучеништва. Али
ту су се први пут на терену сукобиле не само хрватска национална, већ и
хрватска државна идеја са оном српском. По данашњем суду свих утицајних
Великохрвата, ту су Срби, за време Југославије, направили своју прву и
највећу грешку, на срећу Хрвата. Место да су одмах у почетку то хрватско
заметање државе у држави угушили у клици, макар и законским мерама, као
што су то Хрвати били навикли да примају од Немаца и Мађара у прошлости,
а због чега им Немци још данас толико импонују, Срби су се колебали. Нису
знали шта да раде. Мало би стегли па одмах попустили. Ни накрај памети
није никад било Хрватима, да су то Срби радили из обзира демократских,
либералистичких или чак братских. Напротив, одмах ту, на почетку
заједничког живота, Хрвати су Србе оценили као неспособне да искују нову
државу. Односно као слабиће и ниже од себе, у шта у осталом нису никад