Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

било је и Хрвата, али увек мање од нас. Ја и моја два побратима трудили смо
се да их што боље дочекамо. Набавили смо меса, вина и ракије. Исте те ноћи
кад су сви позаспали, ми им дигосмо ооужје и муницију, на месту побисмо 3
Хрвата и једног нашег пса, Србина, за које смо знали да су клали у убијали по
српским местима. Тада смо људима рекли зашто смо то учинили и шта
намеравамо. Преостале Хрвате и неколико Срба, ко ји су се бојали или били
неодлучни затворисмо у шталу под стражом и рекосмо им нека иду куда
хоће, кад се ми макнемо.
У саму зору покуписмо све оружје и муницију, као и од хране колико смо
могли понети, па се упутисмо према оближњим, шумицама и закриљеним
српским насељима. Путовали смо цео дан до подне. Уз пут нам се
придружише из појединих заселака 18 младића, Срба. Сад нас је било 32. И
таман после ручка и малог одмора кад кренусмо даље, стиже нас партизанска
потера. Било их је неколико стотина. Отворише одмах ватру на нас у три
правца. Није било друге морали смо примити борбу и нагло се повлачити
према Плашком. То је трајало скоро до предвече. Имали смо једног мртвог и
три лако рањена. Кад одједном осу се јаки плотун у леђа. То су били
Талијани. Шта да радимо? Опкољени са свију страна, на пробијање није се
могло ни да помисли. Ако нас партизани ухвате, побиће нас све од реда.
Чули смо да Талијани оне који се боре против партизана, не осуђују на смрт
већ само интернирају. Помислимо из робије некад а из гроба никад, па
извесимо белу крпу да се предајемо Талијанима.
Ово је још један доказ више да је наш народ желео и створио српске
четнике као једини излаз из провалије у коју је запао. Затим да има много
нашег света који је запао у партизанске редове мимо своје воље и који једва
чека да се ослободи тих својих других крвника. Али нема још могућности да
то одмах учини. Најзад сви наши људи без разлике осећају свесно или
несвесно, више или мање, да се у овом судару великих сила и у још већој
нашој несрећи ЈАКО КОМПРОМИТОВАЛО ЈУГОСЛОВЕНСТВО, ЗА УВЕК
УПРЉАЛО ХРВАТСТВО СА СВОЈОМ ЦРКВОМ И СВЕШТЕНСТВОМ А
НЕИЗБРИСИВО ОБРУКАЛО ПАРТИЗАНСТВО. Једино је остало чисто и не
окаљано четничко српство и његове православна вера. И као што је само
један зрак сунца довољан да пробије и растера све тмине и магле са свим
њиховим отровним гнезништима, ТАКО ЋЕ СЕ ПРЕКО ПРЕКАЉЕНОГ