Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

тамо била њихова која пивара и по која градска електрична централа. Сав
остали капитал, крупна дрвена индустрија, и ако је било што од већих
предузећа и трговина на велико, све је то било у рукама странаца, Немаца и
Мађара, већином Јевреја. Ето, какви су “силни” капиталисти, финансијери,
индустријалци и “в е л и к и” стручњаци у тим гранама били Хрвати пре
уласка у Југославију. И шта ове гоље и ратни шверцери учинише тада?
Удружише се са бечким и пештанским Јеврејима, и то већином са онима који
нису имали никаквог свог капитала, но направише аражмане са пропалим
аустријским и мађарским фабрикама и то, разуме се, са оним најстаријим и
најлошијим, јер су биле јефтине, па све то почеше, на врат на нос,
пресељавати у Хрватску. У то време фабрике и најразноврснија предузећа
ницали су у Загребу, Карловцу, Сиску, Броду и другде, као гљиве после
кише. Уз то, дабоме нагрнуше у Југославију нови таласи свих могућих
техничких стручњака, радника, инжињера, директора, самих странаца,
већином Немаца или боље рећи, у идућем колену ватрених Хрвата.
“кореника”, сигурних — будућих петоколонаша. И на темељу тог
пресељавања и будућег рада тих фабрика ови хрватски “привредници”,
прогласише се бе преко хрватске штампе, која је била сва у њиховим рукама,
правим индустријалцима, банкарима и финансијерима, и у опште
привредним магнатима првога реда. Онда се Загребу у том погледу
придружила и Љубљана. Само што Словенци нису грдили већ подилазили
Србима и Београду, кукајући до неба на сиромаштво, своје земље и народа, и
ако је словеначки сељак вазда живео боље и господскије од србијанског
варошанина.
Овде треба узети у обзир још и то, да су Загреб и Хрватска за време
прошлог рата остали потпуно поштеђени од ратних невоља; на њиховој
територији нису се водиле никакве борбе нити је Загреб био кад
бомбардован. Они су дакле сачували у целости своју привреду. То исто вреди
за Љубљану и Словенце. Кад се још томе дода, да ни Хрватска ни Словенија,
захваљујући Србији, нису требале сносити никакве последице побеђених ни
плаћати какве репарације, иако је хрватска солдатеска жарила и палила по
Србији, него на против преко свог тако сачуваног привредног живота и
пословања њима су стајале у изгледу велике користи и добици, поред
осталога, баш и од оних репарација које су Немци и Бугари, једним делом и