Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

Хрвате, да они “јадни” у Београду и Југославији стоје везаних руку и без
икаквих права; а друго, да за све оно што они раде у Београду и у влади,
сносе одговорност само Срби. Као што се види: што је дикла навикла, то тера
даље. А другчије не може ни да буде код некога ко те из дна душе мрзи и
који једва чека да те где закачи и оштети, када га пустиш у кућу да ради шта
хоће.
Али та невероватна хрватска дрскост и надувеност у то време у Београду
морала је најзад негде да избије на још очитији начин. Односно та
хохштаплерска њихова препоштеност према Србима морала је негде да се
пребаци, до крајности претера. На несрећу Српску, то се догодило у самој
згради Народне Скупштине јуна месеца 1928 године ...
Ради објашњења тога догађаја, овде се морамо осврнути на типичну
тактику свих демагога и политичара осредњих способности кад се нађу на
водећем положају. У својој околини, они не подносе никога ни себи равног
по памети, а камо ли кога јачег и отреситијег од себе. Тако је и “префригани
муж” Радић купио све око себе, све саме људе испод просечности. А на
најосетљивија места око себе најрадије је стављао најограниченије људе који
ће колико из благодарности, толико и због немогућности да што друго
преузму, слепо служили њему и његовој странци. Тако настаје онај венац
политичких људи око Радића. Ј. Предавец Павле Радић, Кошутић, Крњевић,
Басаричек, Шубашић, Шутеј, Тотх, Бичанић, Андрес и многи други. Поред
најбоље воље ни за једног од ових људи не може се рећи да су бар просечне
главе и памети. А као потпретседника странке и евентуалног свог будућег
наследника Радић је опет свесно изабрао Влатка Мачека, који је по својој
бистрини и памети по мишљењу свих горњих у четири ока, стоји далеко
испод њих. Уосталом да је, Радић заиста тако радио најбољи је доказ то, што
је културне, просветне ствари и у опште идеолошку страну свог “покрета” и
странке поверио једном ретко ограниченом идеолошком типу, Рудолфу
Херцогу, нешколованом новинарчићу и пискаралу, који због свог незнања и
неспособности није могао да се одржи ни у једној редакцији листа дуже од
месец дана. Да би иронија била потпуна, тај у првом колену похрваћени
Мађар, удружен са исто тако у првом коленну похрваћеним Немцем,
Рудолфом Матзем, надримужићарем поставља темеље, — аутохтоног
хрватства.