Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

трговине, заната и најразноврснијих занимања до радништва, сељаштва,
социјалних и здравствених питања, породице, брака, деце, каритавних
установа, мисионарства итд. Требало би цела једна књига да се испишу само
наслови тих публикација за неколико година.
При томе је врло карактеристично да у тој поплави штампане речи
хрватских клерикалаца има релативно најмање оних публикација које се
обраћају интелигенцији. Отуда имају само неколико часописа за високу
књижевност и уметност, неколико за науку и неколико дневних политичких
листова. Али зато број оних њихових публикација које се обраћају средњем
сталежу нагло расте, да би достигао свој врхунац у оним који се обраћају
најнижијим и најпримитивнијим слојевима народним; а од тих нарочито
женама, деци и старцима. То је све учињено са очигледним планом да би та
штампа с једне стране, имала што већег и што темељитијег успеха доле, у
народу, а с друге стране, да тај рад не би одвише падао у очи онима горе:
сумњичавој интелигенцији, непоузданим вишим класама и евентуално онима
на власти. Цела та акција креће се дакле у облику звезде репатице: одозго
према доле. А на дну те репатице је њихов календар “Даница”, који се сваке
године штампа у скоро милион примерака, тако да нема хрватске грађанске
ни сељачке куће која нема тога календара. Кад се узме у обзир да Хрвата,
католика, има највише три милиона, онда је то више него много.
У свим тим небројеним публикацијама није важно оно религиозно,
научно, стручно или техничко, о чему те публикације тобоже говоре, ВЕЋ
ОНАЈ ПОДМУКАО И ПЕРФИДАН НАЧИН КАКО СЕ О СВЕМУ ТОМЕ
ПИШЕ т. ј. она чисто политичка позадина, пропаганда — често пута и између
редака — која стоји иза свега тога. У томе су сви хрватски клерикалци, кроз
толико времена праксе, дотерали до савршенства. Због тога је сасвим
свеједно које од тих књига и листова неко чита. Да ли ,је то “Даница”,
“Просвјета”, “Хрватска Стража”, “Хрватски Глас”. “Католички Лист”,
“Обитељ”. “Гласник Срца Исусова”, “Крижар”, “Мисионар”, “Врхбосна”, и
како се још све не зову ти њихови безбројни листовиви за слепце, служавке,
сељаке, раднике, привреду, занате итд. — свакако је сигурно, да сваки онај
који стално чита само једну од тих публикација, за најкраће време постаје као
ошамућен, духовно ушкопљен или боље рећи ОТРОВАН СПЕЦИЈАЛНИМ
ПОЛИТИЧКИМ ОТРОВОМ ОВЕ ВЕЛИКО-ХРВАТСКЕ ПОПОВСКЕ