Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

С друге стране, у Србији и Црној Гори, склањање у планину потекло је
најпре од српске интелигенције, већином бивших официра у југословенској
војсци, који се нијесу могли помирити са новим стањем у земљи. Тој групи
наших националиста, под вођством Драже Михаиловића, онда је листом
приступио наш народ, нарочито у планинским крајевима, подесним за
герилско ратовање. И тек кад је Немачка ступила у рат са Русијом и кад су
настали прогони комуниста и њихових симпатизера, онда је Југословенска
комунистичка партија, по наређењу из Москве, ступила у отворену борбу са
окупаторима и њиховим трупама, најпре саботажом а онда одлажењем у
планину и формирање партизанских војних одреда.
Овде је потребно изнети неке врло важне моменте о саставу и духу те
Југословенске комунистичке партије. Оставићемо по страни оне премноге и
сложене разлоге, зашто је толики број српске омладине најпре симпатисао а
онда сасвим отишао у комунисте. Црна Гора ту чини засебно поглавље. У
главном ту су били крупни греси свих југословенских режима, који омладини
нису обраћали никакву пажњу. А онда то је била реакција на све већу
поквареност и грамзивост српских шићарџија и политиканата по Београду и
унутрашњости земље, чије је царство цветало нарочито за регенства. Поред
тога у Црној Гори за ширење комунизма играо је приличну улогу и један
чисто сентиментални моменат: традиционална љубав и веза са руским
народом, без обзира на режиме који владају њиме.
И сад сви ти Срби, комунисти — реч је о оним идеалистима интелектуалцима,
који су водили ствар из уверења — по жестоком карактеру своје
здра ве, позитивне и конструктивне расе, примили су све комунистичке
догме, заједно са бољшевичком диалектиком, као неприкосновену светињу.
Отуда за њих српство и сваки национални осећај а поготово православна вера
нису значили ништа. За њих су то биле отрцане буржујске лажи, обичне
предрасуде или крпа, на што је најбоље пљувати. Шта више у претераности
својој, многи од њих су из дна душе мрзили и чак гонили све што је српско и
православно. И тако без вере и народности, они са лакоћом, са свим
аутоматски, примају југословенство у свој програм као нешто сасвим
формално, беззначајно, шта им само омогућује шире поље рада, нимало не
водећи рачуна о томе, да у то макар и црвено југословенство унесу што више
свог српског елемента.