Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

Јевреја. Позната је ствар да су у Загребу после ослобођења били дуго уносни
послови: прелазак у Југославију (примање у југословенско држављанство и
издавања дозвола боравка на темељу лажних докумената) најсумњивијим
аустријским држављанима. На жалост овом тровању државне и друштвене
организације при самом рађању једне младе државе, кумовали су многи
покварењаци и шићарџије, из Београда, не водећи много рачуна о томе, да ће
тиме сами себе кад-так посећи. Јер најзад је нестало те јадне државе, и не
само да је упропашћен цео српски народ и његова имовина, него и њихови
прљаво стечени капитали одоше до ђавола. Одбегоше их тако оба царства.
Али тако увек бива, кад неко ниче тамо где га не сеју. Српски народ по
својој судбини, карактеру и крви морао се приволети — небеском царству,
како то дивно наглашује наш народни гениј у народ-ној песми. Морао је, јер
за друго није одређен. Није свако за се. Јер сасвим други људи, од другог соја
и другог кова но што је српски, хоће се у опште за могућност опредељења
земаљском царству, а ушто се у осталом, као и све друго, не улази само тако,
као — грлом у јагоде.
Нема сумње да је овај јак прилив покварењака и спекуланата из целе
бивше Аустрије у Загреб и Хрватску силно ојачао хрватску бастардију, која
се као какво гнездо најопаснијих бакцила у државном телу почиње врло брзо
да претвара у праву рак-рану. Одмах ћемо видети на који начин и где је то
избило.
Јер док је Стјепан Радић, у име своје странке, односно у име хрватског
сељака, саботирао и поткопавао политички живот целе земље и државе,
хрватски привредници или, боље рећи, оно неколико њихових привредних
хохштаплера и ратних шверцера, са Прпићем и Хафнером на челу, са којима
су се измешали белосветски шпекуланти, већином Јевреји из Беча и Пеште,
гангстерски се спремише и алапљиво наклопише да на превару извуку и
прождру све користи и профите из целе Југославије, а од ове највише из
српских земаља и крајева. На жалост, то им полази за руком преко сваког
очекивања. А ево како су то извели: Загреб до слома Аустрије у привредном
погледу није значио готово ништа. Било је нешто мало народног капитала,
већином из Америке, од исељеника, у Првој Хрватској Штедионици; од
дрвене индустрије у хрватским рукама биле су тек мање стругаре. Још је ту и