Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce
Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce
Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Међутим у том свету хрватске-радићевске интелигенције по својој<br />
духовној тупости и заосталости, несумњиво односи првенство — Иван<br />
Пернар. У доказ тога довољно је да се баци поглед на тај мастодонски тип,<br />
тупа, ниска чела, празних очију и орангутанских руку и ногу на нескладној<br />
телесини. Коме то није довољно, ено живих школских другова тог истог<br />
Пернара, коме је, као младом матуранту, један од професора, наредио да<br />
изађе пред катерду и да три пута из гласа понови: “Ја Иван Пернар, највећи<br />
сам бедак и вол у овом разреду”. И овај“надобудни” младић и будући понос<br />
хрватског народа, мирно је то, без протеста, извршио.<br />
Ето, тај духовни богаљ, за време, најоштрије опструкционе борбе у<br />
Народној Скупштини, када је један од српских посланика говорио о српским<br />
жртвама и српској крви проливеној за ослобођење Срба и Хрвата, дигао се<br />
одједаред и продерао из свег гласа:<br />
“Па кај кошта та ваша српска крв? Да је платимо”.<br />
У тој вери и напетости, то је било изречено на такав презрив и<br />
омаловажујући начин као да се радило и циганској или пасјој крви, коју чак и<br />
он Иван Пернар, може са неколико гроша да исплати. То је било више неко<br />
инат, брука и срамота. То је било светогрђе, скрвављење свега што је једном<br />
народу узвишено и свето, јавно пљување Србима и српству у лице. И што је<br />
још горе, он је то изговорио у име тих свих глодара који су се загризли у<br />
српско тело и који су заиста тако мислили и осећали.<br />
Ништа природније и логичније, него да се у том часу нашао један<br />
увређени Србин, коме је најзад пукло пред очима, у свој својој одвратности и<br />
опасности, шта та “браћа” хоће, па по свом темпераменту и огњевитом<br />
карактеру, као бивши четник и национални борац који је својим очима гледао<br />
како и зашто се српска крв пролева, вади револвер и, без премишљања о<br />
месту где се то збива, пуца на те орангутанске хрватске авети, који су надрли<br />
да обешчасте посвећене српске гробове и мученичку српску крв.<br />
У ствари ти метци Пунише Рачића у Народној Скупштини нису били<br />
ништа друго него непосредан, спонтан сигнал Србима и српству на одбрану<br />
против ове подмукле и све веће опасности хрватске. Истина, сад већ под<br />
тежим условима, али то се опет пружала згода Ср бима да се отресу свега