Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

Србији и Србима није се никад другачије ни писало, него онако како су те
мрачне и реакционарне гомиле осећале: аустро-фуртимашки и франковачки.
Али кад се Крњевић са допуштањем југословенске власти, вратио у Загреб из
иностранства, постао генерални секретар Х.С.С. и преузео редакцију
“Сељачког Дома”, сваки редак тог листа, а нарочито оно што је писао
Крњевић одисало је таквом фанатичном мржњом и ниподаштавањем свега
што је српско и православно, да се у том могу с њиме мерити само
франковачки “Хрватски Народ” и “Клерикална Хрватска Стража”. Тако ствар
стоји кад се прочитају странице тога листа онако како су штампане у то
време после цензуре. Али ми смо у поседу и оних отисака тога листа, што је
Крњевић писао о Краљу и о Србији, Србима и православљу за тај свој лист а
шта је цензура брисала ИЗ ТИХ БРИСАНИХ ПОГЛАВЉА И ЧЛАНАКА
КРЊИЋЕВИХ ИЗБИЈА ТАКВО СРБОЖДЕРСТВО, КАО ДА ЈЕ ТО ПИСАО
НАЈКРВОЛОЧНИЈИ УСТАША ИЛИ ФРАНКОВАЦ. Још данас су живи
сведоци, пред којима је бивши Бан Бановине Хрватске, Шубашић, не
наређивао већ молио и заклињао тадање цензуре, да бришу та страшна места
у Крњевићевим чланцима (а Крњевић се после свађао због тога с њима), јер
су се Шубашић и Мачек бојали, да ће Кнез Намесник по том писању најзад
провидети куда Хрвати смерају, и да ће им пре времена бити покварен посао.
Уопште тај бивши бан, Иван Шубашић, хрватски паланачки адвокатић,
чија је најужа околина (као чиновничка језгра Х.С.С.) била изразито усташка
и петоколонашка (Шипуш, Ивица Фрковић, др. Крбек, Косак, Плећник,
Ламер, као и Ђуро Велчић, лични секретар Мачеков и мноштво других), који
је случајно био неки јадни југословенски добровољац (као и надбискуп
Степинац), а чија је духовна бистрина и интелигенција отприлике онаква као
и у Мачека, био је одређен од стране Хрватске Сељачке Стран ке да према
Србима, а нарочито према Кнезу игра улогу “великог пријатеља” Срба, а у
ствари је био слепо оруђе у Мачековим рукама тј. врло опасан фуртимаш и
Велико Хрват. Врло је вероватно да ће бити оно дошаптавање у Загребу
после његовог бекства из Загреба доласком Немаца, а према коме му је
Мачек рекао: “ЈА БУМ ОСТАЛ ОВДЕ ДА СМОТАМ НЕМЦЕ, А ТИ ШУБА
ХОДИ ТАМ С ВЛАХИМА КАК СИ ПРЕ ХОДИЛ, ПА ИХ СМОТАЈ У
ЛОНДОНУ А НАРОЧИТО ОНОГ“БАЛАВЦА” (МИСЛИ НА КРАЉА
ПЕТРА) ЗА НАШУ СТВАР”. По свему што тај присни пријатељ надбискупа