Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

законима и државној управи, они су успевали да Србе у њиховој сопственој
земљи економски изолирају и гурну према солунској пијаци, где су били
далеко неповољнији услови пласирања робе, односно могућности зараде.
Дабоме, све то они не би могли извести без помоћи оних српских неваљалаца
који су опет за “чанак сочива” све дубље и безнадније били у канџама ових
белосветских и великохрватских паразита на српском телу.
С друге пак стране ко је имао очи да види шта се радило у то време у
Загребу, морао је да се крсти левом руком од чуда. У тој тако рећи чистој
аустријској паланци, која је концем 1918 године имала тек нешто преко
70,000 становнника, где су сви важнији послови, а нарочито сва вреднија
имања били у рукама странаца, Немаца и Маћара, сад одједаред, за
Југославије, почињу да ничу палате, банке, фабрике, трговине и приватне
куће као из земље. Читава пуста поља и кукурузишта око Загреба (Сајмиште,
Пешченица, Трешњевка, Трње) постају кроз неколико година густа насеља,
од којих оно на Сајмишту најотменији загребачки кварт. То исто вреди и за
друга хрватска места, односно још ситније њихове паланке: Карловац, Сисак,
Славонски Брод, Осијек, Сплит, Сушак итд. Пљушти пара из целе
Југославије у Загреб и Хрватску, а и у Љубљану и Словенију и сви тамо живе
невероватно добро и господски као никад пре.
Ево доказа да то нису произвољне тврдње. Неким трезвенијим српским
привредницима почеше се очи отварати, и они су за свој рачун провели малу
привредну анкету. То је било почетком 1926 год. Послали су у све крајеве
Југославије, сем Словеније, своје људе да испитају одакле стиже роба,
односно индустријски производи, у дућане и трговине тих крајева. И добили
су ову статистику: у Хрватској и Славонији са Међумурјем 98% артикала по
дућанима и трговинама је из Хрватске и Словеније. У Босни, Херцеговини,
Далмацији и Војводини 95% артикала долази из Хрватске и Словеније, а у
Србији, Црној Гори и Јужној Србији 90% артикала долази опет из Хрватске и
Словеније.
Уосталом то нагло богаћење и просперитет Загреба и Хрватске могао се
видети сваком згодом и свугде. Нарочито цветају тада грађевинарство и
штампарство. Новинарство, које је раније било бедно и незнатно, нагло се сад
развија и постаје неки фактор, разуме се, сав у служби економског и