Tajni plan velikohrvatske ideje - KrajinaForce

сасвим униште Срби а оно да их учине мање опасним. Они добро знају да је у
том погледу за њих досад све толико више него повољно. И у исто време
осећају, да се ситуација почиње окретати наопако по њих. И зато смишљају
све мрачније и пакленије планове и средства да то чега се боје што даље
одгоде и што више смање.
Тако данас у Загребу сматрају: да хрватска односно великохрватска ствар
стоји у Лон дону одлично а међу партизанима да не може боље бити. Једино
их силно смета и плаши окупљање свих Срба око — Драже Михаиловића. То
им је данас највећа, готово једина брига. Све би на свету дали само да нема те
најновије куле тј. садашњег и још више будућег темељног српског упоришта
и основице, јер за свој рачун они сасвим правилно расуђују: после 25 година,
то је први пут да су се Срби почели издвајати од Хрвата да њихов живот и
судбина од сада зависи само од њих самих, без икаквог утицаја и уплетања
хрватског. А то је зло, ако не катастрофално за Хрвате. Јер Срби, на крају
крајева, могу да живе без Хрвата, али је велико питање могу ли Хрвати
живети без Срба. У Загребу се нимало не обмањују у том погледу. Њима је
јасно да све своје успехе и нагло напредовање на свим линијама унатраг 30
година имају да захвале баш том мешању са Србима, односно заједничком
животу са Србима.
Баш као покварена и грамзива жена, која се удала за честита и имућна
човека, кога је 20 година варала, окрадала и на сва уста клеветала, док му
најзад на спавању није забола нож у леђа. И сад, кад је овај човек изнео једва
живу главу, приздравио и освестио се, па неће више да чује за ту своју бившу
аспиду, она би све на свету дала само да може опет некако да га обрлати и
одобровољи, па да почне ону своју стару песму изнова. Али и сама више не
верује у то. Зар ће тај несрећник да буде толико слеп и глуп? А она куд је
онда пристала? Где ће да нађе ма кога ко би са њом таквом хтео да живи?
Тако и сад ова отворена хрватска баштардија са нежношћу и чежњом сећа
се блажених времена за покојне Југославије и у њој несрећних Срба, на чији
рачун, част и одговорност је живела а са страхом и очајем гледа у будућност.
Још би се нечем могли надати и мирније спавати, да бар нема тог Драже
Михаиловића који је српски народ окупио око себе, и који неће ни да чује да
би у своју војску примио равноправну хрватску делегацију из Загреба, у име