SEMINAR O POLICIJSKOJ REFORMI U BOSNI I HERCEGOVINI ...

60
S e m i n a r o p o l i c i jS k o j r e f o r m i u Bo S n i i He r c e g o v i n i
Profesorica Susan Penksa, Westmont College, Santa Barbara i Univerzitet u Sarajevu
Osman Topčagić, Direktor, Direkcija za evropske integracije Bosne i Hercegovine
Anna Ibrasagic, Članica Evropskog parlamenta, Komitet za vanjske poslove, Evropski parlament
Dimitris Kourkoulas, Šef Delegacije Evropske komisije u Bosni i Hercegovini
Michael Giffoni, Šef Radne grupe za Zapadni Balkani Srednju Evropu, Odjel za provedbu politika, Generalni sekretarijat,
Vijeće Evropske unije
dr. Vladimir Prebilič, Katedra za studij obrane, Fakultet društvenih nauka Ljubljana
u vezi sa ilegalnim migracijama, politiku readmisije itd. Druga područja obuhvaćena
Mapom puta uključuju napredak u borbi protiv organiziranog kriminala, terorizma i
korupcije, međunarodnu pravosudnu saradnju u krivičnim pitanjima, međunarodnu
saradnju u krivičnim pitanjima i, općenito, saradnju na provedbi zakona. Podsjetio
je da sporazum u okviru Evropske unije i Bosne i Hercegovine o liberalizaciji viznog
režima i readmisiji već postoji te da se njegova primjena pažljivo. Za sada, napredak je
bio dobar.
Ambasador Kourkoulas je zaključio ukazujući na važnost ustavne reforme. Građani
Bosne i Hercegovine i politički lideri koje su oni odabrali jedini su koji se mogu složiti
o ustavnoj strukturi koja treba biti kompatibilna sa osnovnim principima Evropske
unije. Što se tiče pitanja policijske reforme, zaključio je da implementacija dva reformska
zakona, usvojena prije nekoliko mjeseci, kao i nastavak procesa policijske reforme
ostaju prioriteti planova vezanih za EU. Napredak na tom planu i dalje je važan za
Sa ž e t a k at i v n o S t i
Mapu puta za liberalizaciju viznog režima. Dodao je da je ovo možda prvi put da je
nešto bilo konsenzusom dogovoreno u vezi sa policijskom reformom u BiH.
Gospodin Osman Topčagić, Direktor Direkcije za evropske integracije u Bosni i Hercegovini
naglasio je da potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju označava
novu fazu na putu BiH ka evropskim integracijama. Njime je iskazano priznanje za
sve reforme provedene u vezi sa postavljenim uslovima. Objasnio je da je 1998. godine
Vijeće usvojilo Deklaraciju o specijalnim odnosima između BiH i EU, označavajući
time početak još intenzivnijih i bolje strukturiranih odnosa između EU i BiH, čime je
Evropska komisija kao i obično preuzela vodeću izvršnu ulogu. Zajednička konsultativna
radna grupa (Joint Consultation Task Force - JCTF) je potom uspostavljena.
On je rekao da je postalo jasno već nakon prvog sastanka svih predstavnika BiH i
kolega iz Brisela da BiH nema dovoljne kapacitete da postigne napredak u evropskim
integracijama. Proces evropskih integracija za BiH je time postao istovremeno i proces
izgradnje potrebnih administrativnih i institucionalnih kapaciteta u Bosni i Hercegovini
kroz proces usvajanja zakona koji su zemlji potrebni. On je uvjeren da su instrumenti
CFSP/ESCP-a pri tome dominantni, kroz prisustvo specijalnog predstavnika,
vojne misije, policijske misije te donedavno monitoring misije. Odao je priznanje za
doprinos tih misija kroz koje se odvija najveći dio odnosa između EU i BiH. Njih je
potrebno analizirati te izvući lekcije kako ići naprijed.
Gospodin Topčagić je nastavio ukazujući na to da je Zajednička konsultativna radna
grupa 2000. godine definirala još jednu Mapu puta sa 18 uslova potrebnih za Bosnu
i Hercegovinu kako bi se kvalificirala za izradu Studije izvodljivosti. Rezultati Studije
izvodljivosti razrađeni su u novembru 2003. godine. Naglasio je da su oni bili svjesni
da je to značilo usvajanje 46 zakona i uspostavu ili poboljšanje statusa 27 institucija,
što je predstavljalo veoma ozbiljan reformski paket. Plan je bio da se to uradi u roku od
jedne godine. Međutim, ispostavilo se da su neka pitanja bila praktično teško izvodljiva
i zahtijevala dodatno vrijeme kako bi se postigao konsenzus. To se odnosi prvenstveno
na policijsku reformu, ali i na usvajanje paketa vezanih za sistem i servise javnog emitiranja.
Nastavio je ukazavši da je na kraju 2005. godine dostignuta faza započinjanja
pregovora o SSP-u. Bosna i Hercegovina se dobro pripremila za pregovore zato što su
ciljevi bili jasni. BiH je, naime, željela otvoriti sljedeću fazu procesa. Prvo je trebala
biti razjašnjena uloga Ureda Visokog predstavnika u tom procesu. Evropska komisija
je potvrdila da Bosna i Hercegovina može dobiti pozitivnu Studiju izvodljivosti, pregovarati
i potpisati SSP, mada je OHR-a sa Bonskim ovlastima prisutan u zemlji:
međutim, jedan uslov je postavljen: OHR ne koristi Bonske ovlasti po pitanjima koja
su obuhvaćena SSP-om. G. Topčagić je objasnio da je to rješenje postavilo okvir za
dalji proces evropskih integracija: Svih 46 zakona vezanih za proces integracije usvo-
61