Å UMARSKI LIST 7-8/1955

sjeća treba ograničiti na što manju površinu, a ostali dio treba privesti racionalnom
gospodarenju.
Schaeffer (A.): Route ou Piste (Put ili staza) str. 36-38. Autor izlaže
prednosti -i način izgradnje šumskih cesta širine 2,5—3 m, kojima mogu ići traktori
u odnosu na izgradnju modernih cesta, u slučajevima, kada nismo potpuno sigurni
u rentafoilitet ovih posljednjih.
Sal lena ve (H.): Le reboisement de la zone littarale d'une foret de dunes
(Pošuml javan je obalne zone u jednoj šumi na dinama) str. 39-48, slika 6.
Autor je iznio poteškoće oko pošumljavanja praznina nastalih u kulturama primorskog
bora za vrijeme rata. Pošumljavanje borovim biljkama i čempresom ostalo
je bez uspjeha. Zato je primjenjena metoda ograda (palissades) i živih živica biljke
Adriplex halimus L. Iz ovih barijera uspjelo je pošumljavanje borova.
No. 2, veljača 1955.
Chapnis (J.): Le mahogany et l'amelioration de la foret martiniquaise (Mahagonij
i melioracija šuma na Martinici) str. 85-94, slika 4, graf. 4.
Silvy-Leligois: Etude forestiere d'une commune lorraine: Viterne
(Meurthe Moselle), (Šumarski studij jedne općine u Loreni: Viterne), str. 93-104, si. 4.
Venet (J.): Une commune forestiere bien vivante: Liffol-le-grand (Jedna
dobro stojeća šumarska općina: Liffol-le grand), str. 103-107.
Levoy (R.): La prevision du volume des coupes dans les futares jardinees
(Predviđanje sječive mase u prebornim šumama), str. 108—144, graf. 2.
Autor iznaša koncepcije o procjeni sječive mase u prebornim šumama jele.
Dosadašnji postupak, propisan 1883. god., imao je posljedicu, da je ostvarena masa
bila različita od predviđene i pojavljivao se nesklad između osnove i njene primjene.
Autor predlaže metodu prema kojoj se računa predviđena sječiva masa u svakoj
parceli, polazeći od konkretnih rezultata dobivenih na jednoj proučenoj površini. Pri
tome se uzimlje u obzir zdravstveno stanje, mogućnost regeneracije i t. d.
Rous sei (L.): Materiel et production (Masa i produkcija), str. 121-129, graf.
4, fot. 1.
Viney (R.): Multiplicity des facteurs de productione (Mnogobrojnost produkcionih
faktora), str. 130-137, fot. 2.
No. 3. Mars 1955.
Dugelay (A.): Le fait vegetal de la foret mediterranćenne (Vegetacijsko
stanje mediteranske šume), str. 169-175, fot. 2. Autor zaključuje, da u mediteranskim
šumama, izgorena šuma »može i mora ostati šuma«, kada ljudska intervencija
ne poremeti tok prirodnih faktora.
Pia gnat (F.): De l'emploi des feuillus dans les boisment et reboisements en
essences melangles (Upotreba lišćara kod ponovnog pošumljavanja mješovitim vrstama),
str. 176-178.
Wiedmann (M.): Un exemple de formation de laves torrentielles (Primjer
stvaranja bujičine lave), str. 179-187, skica 1, fot. 4.
Mignet (J. M.): Boisement et regeneration de forets reliques en zone tropicale
humide (Pošumljavanje i regeneracija reliktnih šuma u humidnoj tropskoj zoni);
179-200 fotogr. 2.
Lemps (.F): Economies realisables au chapitre de l'entretien des lignes dans
les forets feuillus (Ostvariva ekonomija u pitanju uzdržavanja prosjeka u šumama
lišćara) 201-207, skica 4, fotogr. 2.
Parde (J.): Le mouvement forestier ä l'etranger. Un dendrometre pratique
et efficace: Le dendrometre Blume-Leiss. (Šumarski napredak u inostranstvu). Jedan
praktični i efikasni dendrometar: Dendrometar Blume Leiss, str. 206-210, fotogr. 2,
skica 1.
Du val (M.): Recherche sur les origines des institution forestieres en Bretagne
(Istraživanje o postanku šumarskih institucija u Bretanji), s'tr. 211-216.
Vazeilles (M.): Contribution ä l'histoire de la foret sur le plateau de Millevaches
(Prilog povjesti šume na platou Millevaches), str. 217-220, si. 1.
275