You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ophodnje. Peskanje možemo izvršiti jednolično po površini ili po pojedinim<br />
biljkama. Takvi su nam opiti vrlo potrebni ,osobito na jako kiselim smrčevim<br />
zemljištima, kao i tamo gde ima mnogo borovnice (Vaocinium myrtillus).<br />
Peskanje treba izvrišiti kod mladih i najmlađih kultura i sastojina, uvek sa<br />
ogledni mpovršinama za upoređenje. Kasnije će sastojina moći sama crpsti<br />
kreč iz većih dubina i vraćati ga površini u obliku lišća pa tako opet popravljati<br />
zemljište.<br />
Zanimljivo, kako knjiga Krüdener-Becker »Atlas standortkennzeichnender<br />
Pflanzen« (nažalost još nemamo bogate literature iz SSSR) slikovito prikazuje<br />
ovaj rad: U jesen pregrabuljaj borovničje, iza toga posipaj krečni ili dolomitni<br />
pesak, tako da se preko zime nešto raspadne a na proleće sadi šumske sadnice.<br />
Tu mora materijal biti nešto sitniji (brašno, kreda, lapor, pesak do veličine<br />
kukuruza) nego kod peskanja oranica, gde se u obrađivanju često mesa sa<br />
zemljom pa se lakše raspada i otapa. Takođe moramo uzeti u obzir, da je<br />
poljoprivrednim usevima isprani kreč već u malim dubinama nepristupačan<br />
(osim lucerke i si.), dok šuma svojim žiljem siže obično dosta duboko. Stoga<br />
će i potrebna količina peska za hektar šumske površine biti znatno manja<br />
nego za oranice. Možda svega <strong>10</strong> m 3 .<br />
Kod unašanja bukve u smrčeve i borove sastojine Schmitt (Die Kalkdüngung,<br />
1942) preporučuje, da se 4 nedelje pre sadnje zemlja u rupama izmeša<br />
sa 120—180 grama paljenog kreča.<br />
Kod prirodnog pomlađenja smrčeve šume neka se (po istom autoru)<br />
zemljište u smrčevoj šumi nekoliko godina pre seče pospe sa 2—4 tone kreča<br />
po hektaru površine u svrhu boljeg prirodnog pomlađenja i uspevanja nove<br />
sastojine na inače kiselim zemljištima.<br />
Švicarski autori tvrde, da je mestimice nemoguće vratiti bukvu u smrčevu<br />
sastojinu, odakle su je nekada kao korov silom isterali,- bez prethodne kalcifikacije<br />
zemljišta.<br />
Ako je u ostalim zemljama đubrenje siromašnih šumskih zemljišta tresetom<br />
i bazaltnim otpacima iz kamenoloma, na kiselim pak zemljištima krečom<br />
i krečnjacima dalo osobito lepe rezultate, to ni kod nas peskanje kiselih<br />
šumskih "zemljišta ne može podbaciti. Pitanje rentabiliteta ovog rada ne srne<br />
nikako da nas odbije od ogleda i ispitivanja. Što nije rentabilno danas, može<br />
lako već sutra da postane. Prilike se u 20-tom veku menjaju kao slike na<br />
filmskom platnu.<br />
Poljoprivreda i šumarstvo po svome karakteru iz temelja su različite<br />
privredne grane. Kao šumar odavna sam došao do spoznaje, da su stanje i<br />
stepen, na kome se šumarstvo neke zemlje nalazi, u neposrednoj zavisnosti<br />
od stanja poljoprivrede: zaostalost poljoprivrede mora na silu da izravnava<br />
šuma. Uz zaostalu poljoprivredu propada i šuma, opterećena šumskom pašom<br />
i steljarenjem. Propadanje šume vuče istovremeno i poljoprivredu u propast<br />
(spiranje, vododerine, bujice, poplave, vetrovi i suše!). Ta nam se spoznaja<br />
svakim danom sve jače nameće.<br />
Osim znatno povećanog žetvenog prinosa na milionima hektara i osposobljavanja<br />
stotina hiljada hektara najbolje ziratne zemlje, koja danas leži<br />
neplodna i neiskorišćena baš usled oskudice kreča u zemljištu, povečaće se,<br />
pomoću kalcifikacije, vrlo osetno i proizvodnja krme i slame. Povećanjem<br />
prinosa krme i slame nestaće s vremenom i potreba šumske paše i sakupljanja<br />
342
Change language