Propisi i praksa 1-2011 - Stalna konferencija gradova i opština

Praktičnosti radi, treba reći da se osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu
nacrta budžeta za 2012. godinu preuzimaju iz Izveštaja o fiskalnoj strategiji, ali
ako Izveštaj izuzetno kasni, kao ove godine, moguća je sopstvena procena. Takođe,
nije nužno obuhvatiti sve indikatore i agregate iz Izveštaja, a najvažniji indikatori su:
BDP, godišnja stopa realnog rasta u procentima, inflacija, kraj perioda i prosek perioda
izražene u procentima i BDP, u milijardama dinara (tekuće cene).
Osnovica na koju se primenjuju navedene stope jeste projekcija izvršenja do kraja tekuće
godine umanjena za jednokratne rashode, kao i izvršeni rashodi u ranijim godinama.
PROPISI I PRAKSA – PRAVNI BILTEN
Lokalno uputstvo sadrži nekoliko stavova o ekonomskoj, fiskalnoj i monetarnoj politici.
Ipak, naglasak u drugom delu je na opisu planirane politike lokalne vlasti za čiju pripremu
osnovu čine: Strategija razvoja grada/opštine, Plan kapitalnih investicija (PKI),
sektorske strategije (poljoprivreda, turizam i druge). Jednostavno rečeno, u procesu
utvrđivanja prioriteta poželjna je politička usaglašenost. Ukoliko je to pretočeno u jasne
političke stavove i instrukcije, budžetski proces je otpočeo kada je rešen najznačajniji
izazov – politički. Ostale dimenzije, više ili manje, u nadležnosti su zaposlenih u
službi budžeta, u nadležnosti struke i profesije, samim tim, sa manjim mogućnostima
izbora, uz istovremeno veći imperativ poštovanja procedura. Konkretno, u ovom delu
navode se osnovni ciljevi, i to kao merljive veličine, zatim prioriteti raspodele sredstava
(zakonom propisane nadležnosti i inveticioni prioriteti), poreska politika grada/opštine
i politika cena komunalnih usluga i dobara. Cilj je da se stvori opšta slika kuda grad/
opština ide i šta planira da radi u narednom periodu.
Treći deo Uputstva – Procena prihoda i primanja i rashoda i izdataka budžeta lokalne
vlasti za budžetsku 2012. i naredne dve godine, najcelishodnije je podeliti na procenu
prihoda i primanja i procenu rashoda i izdataka. Obe procene je najbolje prikazati
tabelarno. Procena budžetskih prihoda i primanja treba da sadrži komentar najznačajnijih
prihoda, sa naglaskom na izmene propisa o prihodima koje su se desile u međuvremenu,
od poslednjeg budžetskog procesa. Prihode treba projektovati po izvorima
finansiranja, uz obaveznost obuhvata budžetskih sredstava i sredstava iz sopstvenih
izvora. Pri proceni rashoda i izdataka treba se fokusirati na nove nadležnosti i izvore
njihovog finansiranja. Teško može da se odgovori na drugi deo prethodnog pitanja,
uzimajući u obzir našu praksu nepoštovanja evropskog principa povezanosti prenosa
nadležnosti sa prenosom sredstava kojima se finansiraju.
Važan segment rashoda su plate, te je potrebno dati jasne smernice na koji način ih
planirati, sa distinkcijom izvora finansiranja (budžetska i sopstvena sredstva). Smernice
za planiranje rashoda su pravo mesto za prve signale o neophodnosti poštovanja finansijske
discipline i odgovornosti. Procedure, pravilnici, uputstva, instrukcije ukratko
se opisuju, a detaljnije se propisuju u odredbama za izvršavanje budžeta.
42
Potrošnja javnih preduzeća često je veća od budžetske. U tom smislu uputstvo se odnosi
na sve činioce sistema lokalne samouprave – iako nisu budžetski korisnici, svakako
moraju poštovati finansijsku disciplinu i odgovornost. Drugim rečima, ako u
drugom delu Uputstva govorimo o cenama lokalnih javno-komunalnih preduzeća, u
ovom, trećem delu, govorimo o potrebi poštovanja ekonomskih principa efikasnosti