Propisi i praksa 1-2011 - Stalna konferencija gradova i opština

zahtev Ministarstvu finansija do 1. maja, a rok u koji Ministarstvo finansija treba da
odgovori je 30. jun. Ako nema odgovora do tog roka, kao što je slučaj ove, 2011. godine
sa zahtevima za 2012. godinu, smatra se da su zahtevi odobreni.
Uključenje javnosti u budžetski proces
Budžeti modernih ekonomija su složeni i omogućavaju „skrivanje“ stvarnog stanja.
Iz tog razloga, postavljaju se mnogobrojna pitanja, poput sledećih: kako teče lokalni
budžetski proces; mogu li se građani uključiti u njega; da li je učešće na sastancima
saveta mesne zajednice jedini način učešća; kako aktivnije mogu uticati na izbor prioriteta;
kako doći do informacija koji su rezultati budžeta u prethodnoj godini; da li je
bilo značajnih odstupanja od planova i kolike su odgovornosti?
PROPISI I PRAKSA – PRAVNI BILTEN
Građani s pravom traže odgovor na ta i još mnogo sličnih i zanimljivih pitanja. Savremena
teorija o ovome govori kao o novim pravima javnosti. Pouzdan način da se do
razgovora o navedenim temama dođe jeste institucionalizovana javnost budžetskog
procesa. Uvođenje odgovornosti prema javnosti zahteva procenu performansi i nov
pristup izveštavanju.
Transparentnost budžeta možemo ukratko opisati kao potpuno i pravovremeno objavljivanje
svih relevantnih fiskalnih informacija na sistemski način. To je ujedno definicija koja
se najčešće koristi, a kojom se koristi i OECD. Međunarodni monetarni fond (IMF, 2009)
upotrebljava pojam fiskalna transparentnost, koji definiše kao otvorenost vlade prema
javnosti kad je reč o njenim prošlim, sadašnjim i budućim fiskalnim aktivnostima, kao i o
strukturi i funkcijama vlade koje determinišu mere fiskalne politike i njihove ishode.
Važna karakteristika uravnoteženog i funkcionalnog fiskalog sistema jeste transparentnost.
U složenim sistemima, kao što je fiskalni, teško je otkriti greške, a pronalaženje
njihove geneze i faktora koji su ih uzrokovali – gotovo nemoguć posao. Transparentnost
ima četiri dimenzije:11
1. broj dokumenata – što je veći broj dokumenata, niži je nivo transparentnosti,
2. mogućnost nezavisnog proveravanja budžetskih podataka,
3. obaveza izbegavanja komplikovanog izražavanja, a podaci treba da budu
uređeni prema važećim standardima,
4. obaveza da se za sve podatke daju jasna i potpuna objašnjenja i da se jasno
saopšte pretpostavke na kojima je rađen budžet.
OECD je, na osnovu iskustava zemalja članica sastavio, smernice za to područje, koje se
odnose na središnju vlast, ali imaju upotrebnu vrednost i za lokalne budžetske procese.
12 Smernice su podeljene na tri dela. U prvom delu nabrojani su najvažniji budžetski
izveštaji koje bi vlade trebalo da donesu, kao i njihov opšti sadržaj. Naglasak je na
samom budžetu, predlogu budžeta, mesečnim i polugodišnjim izveštajima, kao i na
46
11
Von Hagen, Juergen, Budgeting Institutions for Better Fiscal Performance, A. Shah (ed.), 2007.
12
OECD, OECD Best Practices for Budget Transparency, 2002.