KUŠ! septembar 2021.

SLIKE MESECA
piše: Branislav Vujčić
Nije uvek baš tako jednostavno orijentisati se na putešestviju
kroz imaginarne zemlje, pogotovo ako nas one vode kroz raj,
pakao ili čistilište. Od fantastičnih pejzaža Boša i Brojgela,
preko Piranezijevih Tamnica, do suncem natopljenih
Dalijevih predela u kojima vreme, oličeno u satovima koji se
tope, trijumfalno otkucava poslednje trenutke čovečanstva
i – čini se – materije same, imaginarne zemlje predstavljaju
veličanstvena (a opet, nekako, dobro poznata) mesta,
smeštena negde između napola zaboravljene uspomene,
nagoveštaja i slutnje. Kompasi, mape i GPS ne pomažu mnogo;
tu nas svaki pogrešan korak može odvesti u stranputicu, tu nas
čekaju svakakva čuda, ali i opasnosti o kojima i ne sanjamo.
Jedan od modernih majstora fantastičnog slikarstva
specijalizovan baš za ovakve prizore je i poljski slikar Jacek
Jerka koji već više od četrdeset godina podstiče maštu publike
svojim radovima. U pitanju su inventivne kombincije ruralnih
pejzaža Poljske njegovog detinjstva, ili pak sasvim originalne
kreacije, nastanjene himeričnim stvorenjima, koja često
predstavljaju bizarne kombinacije organskih i neorganskih
elemenata, poput oživljenih satova ili automobila sa reptilskim
repom i krokodilskim zadnjim nogama.
Kao što nije teško primetiti, u njegovoj slikarskoj kutiji sa
začinima ima ponešto od Boša, Brojgela, Van Ajka, tako da
mnoge njegove slike obiluju prepoznatljivim zemljano-oporim
aromama flamanske umetnosti koje se toliko lepo uklapaju
u mizanscen ruralne poljske sredine 20. veka koji je Jerki
toliko prirastao srcu. Sa druge strane, njemu svakako nisu ni
strani blistavi, koloristički intenzivni i bogati prizori koje kao
da je izvukao direktno iz sopstvene mašte, bez preteranog
oslanjanja na vizuelne reference i uporište u realnosti. U
mnogima od njih, međutim, čini se kao da sile entropije
dobrano nagrizaju ne samo predmete, nego i samo tkanje
realnosti – stvari, arhitektura, reljef, sve to često deluje
načeto vremenom, oprljeno i nagaravljeno nekakvim dimom
kao otrovnim salamanderovim dahom, dotrajalo, kao da oni
Dalijevi satovi – samo nevidljivi – otkucavaju poslednje dane i
slute na gorki kraj. A gde je priča o kraju, tu ni smak sveta nije
daleko, a sa njim i neizbežni prizori raja, pakla i čistilišta.
Jerka je jedan od modernih fantasta koji svakako promišlja
o ovim teškim temama, što eksplicitno to implicitno, na
svoj nenametljivi, suptilni način. Iako su njegovi radovi često
prepuni referenci na drage mu flamanske majstore, način na
koji on tretira ovu tematiku ume da bude sasvim originalan.
12 13