KUŠ! septembar 2021.

INTERVJU
foto: Sara Apostolović
Kako si se odlučio za soliranje u muzičkom svetu i
ovakvu vrstu iskazivanja?
Posle nekog vremena sviranja u bendovima shvatio
sam da nemam više snage da vodim ekipu iza sebe.
Počeo sam ozbiljnije da se bavim glumom i hteo
sam da mi muzika bude hobi u kojem ću uživati.
Baš zbog toga sam hteo da sve radim sam (ili
sa što manje ljudi) i tada sam pozvao Valentina
Sauzera (PROblematic) sa idejom da pokrenem
solo hip-hop projekat gde će svaka pesma biti
drugi podžanr hip-hopa. Imao sam gomilu tekstova
i ideja iz perioda bendova (Counterfate, Superego,
The Bitch Slap Rapperz...) i počeli smo da snimamo
i stvaramo muziku.
Ove godine navršava se sedamsto godina od smrti Dantea Aligijerija.
Ako bi ti neko ponudio poziciju reditelja, koji segment Božanstvene
komedije bi dramatizovao i kako bi to, u kratkim crtama, izgledalo?
Uh, kakvo pitanje. Zapravo me je ovo bacilo u duboko razmišljanje.
Voleo bih da vidim velike reditelje da se uhvate svako za jedan deo
Božanstvene komedije i naprave neku omnibus predstavu! Što da ne!
Ne znam da li smem da pomenem uopšte šta bih tu radio, niti mislim da
bih imao hrabrosti da se uhvatim tako nečega jer nisam ni dramaturg ni
reditelj, ali sam apsolutno spreman da glumim u tako nekom projektu
tako da – reditelji i dramaturzi... Javite mi se! (smeh)
Da li bi Italija u doba renesanse bila jedna od tvojih stanica ukoliko bi
imao vremeplov?
Ako vremeplov ima beskonačno mnogo goriva, onda sigurno da bi. Ne
bi mi bila prva stanica jer bih pak više voleo da vidim antičku Grčku, ili
Šekspira u Glob teatru. Svratio bih i na Live Aid da odgledam Queen,
MTV akustik sesiju Nirvane takođe... Ali Italija u doba renesanse bi bila
pri vrhu – definitivno.
Poslednje pitanje postavljamo svim našim sagovornicima – da li
možeš čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučite knjigu, film,
predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi
trebalo da posvete pažnju
Naravno! Predložiću iz svake kategorije po nešto!
Knjiga: Džentlmen u Moskvi od Ejmora Toulsa. Trenutno je čitam i
veoma je zanimljivo štivo (hvala majci mojoj što mi je preporučila!).
Radnja prati ruskog pesnika koji zbog svojih poema postane neprijatelj
države u Moskvi početkom 20. veka i biva zatvoren u hotelu u Moskvi.
On kroz prozor gleda kako se Rusija oko njega menja i priseća se svog
boemskog i slobodnog života.
Film: Uvek preporučujem isti film, koliko god da je star – Let iznad
kukavičjeg gnezda. Film Miloša Formana (mog omiljenog reditelja), a
u glavnoj ulozi sjajni Džek Nikolson. Taj film postavlja pitanje: ko je,
u našem društvu, pravi ludak? Nikolson igra Marfija koji je nezgodan
mladić koji završi u ludnici i pravi revoluciju u toj ustanovi. Zabavno je,
emotivno i duhovito.
Predstava: 39 stepenika, predstava Pozorišta mladih u režiji Igora
Pavlovića. Sigurno najbolja komedija koju sam u životu odgledao.
Mešavina farse, misterije i noir filma. Glumci sjajni (Ivan Đurić,
Aleksandra Pejić, Igor Greksa i Danilo Milovanović) i režija predivna.
Apsolutno sve preporuke ako želite da crkavate od smeha dva sata.
Muzička numera: Vrlo je diskutabilno jer je muzika baš opipljiva što se
ukusa tiče, ali rekao bih da poslušate sve od Antonia Mentolija! Kažu
ljudi da kida! (smeh)
Umetničko delo: do 5. septembra na Kalemegdanu je Bijenale. Ima
puno sjajnih mladih slikara koji su izložili svoje radove, pa bacite pogled!
80 81