KUŠ! septembar 2021.

BOGOVI I HEROJI
HAD
piše: Aleksandra Vujić
Sin titana Krona i Ree je Had, grčki bog i vladalac
podzemlja. Surove priče o relacijama otac – potomci
nisu neobične za grčku mitologiju, pa tako ni Kron
nije bio baš blistav primer očinske figure. A, istinu
govoreći, nije bio ni neki sin – u pobuni je pobedio
i svrgnuo svog oca sa vlasti, ali je i nastavio da vlada
na isti način kao i on. Stoga, plašeći se iste sudbine,
odmah nakon rađanja dece, Kron ih je proždirao. Tako
su Hestija, Demetra, Hera, Had i Posejdon, redom
završili u očevoj utrobi. Ipak, Rea je želela makar
jedno nepojedeno dete i, kada je došlo vreme da se
opet porodi, otišla je na Krit, tamo sakrila Zevsa, a
Kronu dala uvijen kamen, koji je on sa zadovoljstvom
pojeo.
Interesantno je da on nije
bio prikazivan u umetnosti
drevne Grčke jer je uglavnom
bio nevidljiv. Vlada mračnim
oblastima podzemlja u kojima
se ne može videti, a i ima, već
pomenuti, šlem koji ga čini
nevidljivim. Samo njegovo ime
znači „neviđeni”.
Fransoa Žirardon, Otmica Persefone od strane Plutona,
izvor: artnet.com
Kada je Zevs stasao, po jednoj verziji mita, dao je
ocu sredstvo za povraćanje, a po drugoj, brutalnijoj,
rasporio mu je stomak, i tako oslobodio svoju braću
i sestre. Oslobodio je i kiklope, hekantohire i gigante,
a zauzvrat je od Kiklopa dobio munju, Posejdon
trozubac, a Had šlem nevidljivosti. Tada počinje
Titanomahija, koja se završava nakon deset godina,
a titani bivaju pobeđeni i olimpski bogovi preuzimaju
vlast. Had se pokazao još pre prve bitke, kada se
ušunjao među titane, naravno, uz pomoć svog šlema,
i uništio im oružje. Nakon pobede nad titanima braća
dele vlast nad kosmosom. Odluku donose na vrlo
skroman način – bacajući kocku. Tako Zevs dobija
nebo, Posejdon more, a Had podzemni svet, koji
dobija njegovo ime. Dogovor je i da zemljom vladaju
sva trojica.
Had se zaljubio u Koru, ćerku Zevsa i Demetre. Kada
je otišao da traži Zevsu odobrenje da se njome
oženi, Zevs nije smeo da pristane jer je znao da mu
Demetra to neće oprostiti, pa je rekao da mu niti daje
niti ne daje pristanak (diplomatski, zar ne?). Had je
zatim oteo Koru i odveo je u svoje carstvo. Demetra,
kada je za to saznala, pripreti Zevsu da će zemlja biti
neplodna dok joj ćerka ne bude vraćena. Zevs, šta
će, posla Hadu poruku da mora da vrati ljubljenu, ali
Demetri reče da će to biti ispunjeno samo ako Kora
već nije jela hranu koju jedu mrtvi. Had spakova Koru i
taman kada je trebalo da je isprati na površinu, njegov
sluga reče da je ona ipak pojela sedam semenki nara.
Demetra, uprkos dogovoru, ne htede da povuče
svoju kletvu, pa je morala da se umeša Rea. Tada
su došli do rešenja – Kora će provoditi tri meseca
u podzemnom svetu i zvaće se Persefona, a devet
meseci na površini sa Demetrom. I tako i bi.
Grci su čak i u kasnijim umetničkim prikazima
izbegavali Hada jer su ga se plašili. Mada, možda je
bolje da je tako i ostalo jer je u klasičnoj umetnosti
najčešće prikazivan u okviru scene silovanja ili otmice
Persefone. Kada je prikazivan, imao je dvostruko
koplje (nalik na Posejdonov trozubac, samo sa dva
kraja), šlem i ključ. Ključ je simbol njegovog vladalaštva
nad Donjim svetom, i podsećanje da su kapije uvek
zaključane i da nikome nema izlaska odatle. Česti
pratilac mu je Kerber, troglavi pas koji čuva Had.
Iako na nekim prikazima možemo videti da od njega
glavu okreću čak i bogovi, a zna se da su ga se ljudi
plašili, Had generalno nije zao. Dobio je radno mesto
koje nema baš pozitivnu konotaciju, ali njegova uloga
je, zapravo, da održava balans. On je strog i hladan
i stara se o tome da se zakoni primenjuju jednako
na sve. Tako je apsolutno svima zabranjen izlazak iz
Donjeg sveta i malo ko je u tome uspeo.
56 57