KUŠ! septembar 2021.

SPECIJAL
Maga
Magazinović
i
Ženski
svet
piše: Milica Marjanović
ilustracija: Ljiljana Đajić
Iako je po svom delu u oblasti moderne igre ostala
upamćena, Maga Magazinović bavila se i novinarskim
radom. Veličinu njenog doprinosa novinarstvu kruniše
činjenica da se njena kratka biografija našla među sto
najvećih srpskih novinara, zajedno sa biografijama još dve
žene, Milice Jakovljević Mir-Jam i Dese Glišić.
Maga Magazinović počela je da piše za dnevni list Politiku
avgusta 1905. godine, samo godinu dana po njegovom
osnivanju. Bila je prva žena koja je pisala za Politiku, što
je čini i prvom ženom koja je pisala za informativnopolitički
list. Uglavnom je uređivala rubriku Ženski svet,
koja se nalazila na naslovnoj strani, a pored nje, po potrebi
uređivala je Feljton kada bi njen kolega, Steva Stojković,
zbog mamurluka preskočio da ga spremi. Rubriku Ženski
svet snabdevala je vestima o feminizmu iz Zapadne
Evrope, najviše iz Engleske i Nemačke.
Prvi tekst koji je objavila zvao se Obrazovanje ženskinja
u Srbiji i on predstavlja komentar na, tada novodonesenu,
odluku vlasti da žene ne treba da se školuju. Prema
njenom shvatanju, vlasti se plaše „sposobnih” žena koje bi
same zarađivale za hleb, a kad bi im se oduzelo pravo na
školovanje, moglo bi im se oduzeti i pravo da se bave svim
poslovima van kuće, što to bi svakako dovelo do gladi. Uz
to, veliki broj siromašnih udovica i žena, ako je školovan,
mogao bi se zaposliti i na taj način izdržavati porodicu ili
doći do većeg miraza. Kroz ovaj tekst, Maga je naglasila
važnu ulogu žene u životu porodice i društva u celini, a
postavila je formu za svoje dalje tekstove, koji su takođe
bili analitički komentari.
Svi Magini tekstovi mogli bi se podeliti na dve grupe:
članci posvećeni kritikovanju žena i članci posvećeni
realnoj perspektivi i borbi za žene. U prvoj grupi mogli bi
se izdvojiti članci Persijanka, Kultura i žene i Nepravda
o ženama. Prva dva predstavljaju poređenje žena iz
sveta i Srpkinja. Persijanka govori kako su muslimanke
obespravljene, ali nemaju razumevanja jedna za
drugu, već su podmukle. Za razliku od njih, Srpkinje su
nezainteresovane. Kultura i žene na sličan način analizira
Engleskinje i Amerikanke koje Maga naziva „izopačenim”
jer postaju hladne i svaka se ponaša po istom modelu koji
odiše unutrašnjom prazninom, što dovodi do nestanka
porodične čari. Jedino Irkinje smatra „čitavim”, Ruskinje
su se našle među „izopačenima”, a ironično je naglašen
nemački patriotizam i narcisizam zbog shvatanja da samo
njihove žene idu pravim putem, na šta je Maga rekla da su
i njihove žene kao i sve ostale na svetu – raznovrsne. Iako
je većina pomenutih žena „izopačena”, ipak napreduju u
kulturi i nauci, za razliku od Srpkinja. Nepravda o ženama
je sarkastična priča koja govori o četiri žene koje su otišle
na četiri strane sveta i na kraju došle do zaključka da
žene „samo” polovinu svog vremena troše na besposlice
kao što su tračarenje, sređivanje i očaravanje muža, a
ostatak vremena posvećuju korisnom radu. Maga ovaj
tekst završava rečenicom: „Prema tome, jednoglasno
su rešile, da ljudi prosto iz zlobe i pakosti i potpuno
neosnovano i nepravedno osuđuju i zlostavljaju žene.”
Kroz tekst se provlači i preterano sažaljenje što doprinosi
podsmešljivom tonu priče, jer ženi ne treba sažaljenje, već
da bude borac.
64 65