KUŠ! septembar 2021.

MLADI I KREATIVNI
Prvobitno, Jovani je želja bila da upiše FPU odsek
keramika, ali ju je život odveo na Građevinski
fakultet. Međutim, želja da se bavi keramikom je
nije napustila, pa se od gradilišta, projekata i šlema
okrenula kursu keramike kod Lazara Rančića. Te
2017. godine počinje njeno putovanje. Ipak, tek
godinu dana kasnije pravi svoj prvi komad nakita,
i to spontano iz želje da drugarici napravi nešto
svojim rukama.
Pitali smo je kako se odlučila za delikatan materijal kao što je porcelan:
„Veliki sam individualista po prirodi i još sam od malena, dok su druga deca
bila napolju, više volela da ostajem u kući sama i da stvaram razne sitnice,
počevši od nakita i perlica, preko slikanja, pravljenja raznih predmeta
od drveta, papira i svega onoga što sam pronalazila u prirodi – žireva,
lišća... Sećam se da sam u jednoj televizijskoj emisiji prvi put videla kako
se prave predmeti od gline i da sam ostala fascinirana kako se od jednog
komada „blata” može stvoriti ukrasni i upotrebni predmet. Ta fascinacija
je prerasla u zaljubljenost, a zaljubljenost u ljubav koja traje i koja je sve
jača iz dana u dan.”
„Porcelan je sam po sebi delikatan i divan, ali i težak za
rad. To je materijal koji ne oprašta greške, tako da čak i
kad mislim da sam uspela da ga prevarim i ispravim grešku,
ona se na kraju ipak pojavi. Rad sa porcelanom zahteva to
da smo prisutni sto posto, da u svakom pokretu budemo
tu. Desi se, naravno, da misli odlutaju, da se u glavi desi
neki „čudan dijalog” i da u tom trenutku to i prenesemo na
materijal; tako da, ako smo, na primer, ljuti, jače pritisnemo
porcelan i on pukne. Iz tog razloga volim da sednem da
radim uvek dobro raspoložena i rasterećena, kako bih
samo dobru energiju ugradila u sam predmet. Uživam u
svakoj fazi, ali mi je najdraži deo trenutak kada otvorim peć
i vidim konačan rezultat.”
6 7