noc prevare dan izdaje

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
sudski registar upišem preduzeće «Difens» sa nekompletnom dokumentacijom. Njima se tog
jutra u Glavonjićevom gnezdu pridružio Čedomir Prostran, tadašnji predsednik Višeg
privrednog suda, i Zoran Balinovac, tadašnji zamenik ministra pravde, inače kadar iz
najokorelijeg JUL-ovog finansijskog jezgra. Čovek koji je preuzeo ulogu agitatora za
Kljajevićevo unapređenje, na bazi bilansa svih kriminalnih radnji od 6. oktobra 2000.
Balinovac je u sprovođeju JUL-ovih direktiva u pravosudu, bio revnosniji i od samog
ministra Jankovića. Iako sam sa Jankovićem ratovala najviše, on je odbio, 9. oktobra, da
izvršava naloge kriminalne Kljajevićeve grupe. To sam saznala tek dve godine posle. I uz sav
pritisak, odbio je da potpiše bilo šta što je bilo upereno protiv mene tada. To samo znači da i
neprijatelji imaju kodeks. Ali, njegov zamenik Balinovac, kiptio je od sreće da Kljajeviću
pomogne maksimalno, i na trećem spratu kod Glavonića piše inicijativu za moje razrešenje,
ali mi je ne pokazuje, jer u njoj nema ništa. Njega podstiče Prostran, koji se otvoreno hvali da
mu je Kljajević obećao dalji ostanak na mestu predsednika Višeg privrednog suda. Pod
uslovom da mene primora na ostavku, a njega postavi na moje mesto. Da li u istoriji
pravosuda postoji takav procesni zločin, da se sudijažrtva kazni, a sudija-razbojnik postavi na
čelo suda, direktno u kabinet koji je prethodno obio. Ne, to nikad i nigde nije bilo. To je
merna jedinica tadašnjeg vrha pravosuđa.
Zato, zovem Govedaricu, tadašnjeg predsednika Vrhovnog suda, i tražim da hitno dode u
sud, na mesto zločina, i da pokrene postupak kako protiv kolovode Kljajevića, tako i još
nekolicine sudija koji znaju ali prikrivaju ukradene pečate i sudske predmete. On mi
bezobrazno odgovara: ,,Ne pada mi na pamet. Odmah da date ostavku koleginice Arežina, jer
ko je vama kriv što ste zaratili sa najmoćnijim ljudima u državi. Ja prosto ne smem protiv
Kljajevića, jer i njega i one koji su vam obijali kabinet štite Đindićevi ljudi. Oni su moć a ne
pravosuđe. Ako ne budete dali ostavku, ja ću morati potpisati protiv vas sve ono što budu
tražili. Zapamtite, sve. Zato dajte ostavku. Ili, ode moja glava", završi ovaj poslušni podanik
kriminalne grupe. Da se čoveku zgadi.
- Ostavku vam ne dam, pa makar me danas linčovali. Sram vas bilo, kukavičluk vam
neće pomoći da sačuvate tu vašu glavu, a i raspašće se od nečiste savesti, zbog zla koje
profesiji danas činite. A o meni kao sudiji koga ste dužni zaštiti da i ne govorim. Upravo ste
prikrili tragove kriminalnog čina. Kakav pravosudni šljam.
Prode mi kroz glavu Kumovo upozorenje: ″Moraš iz suda milom ili silom". On je to i
mogao reći, zato što ih odlično zna. U odnosu na njih on je malo dete, a svi Surčinci goli
anđeli u odnosu na pravosudne marionete, koje direktno podstiču organizovani kriminal. Evo,
celo jutro to gledam svojim očima. Prosto mi dođe krivo što Surčince krstim provalnicima.
Oni pravi su se upravo tog dana obznanili - Govedarica, Prostran, Balinovac, i tužilac
Krsmanović, koji odbija i pomisao da protiv Kljajevića pokrene postupak. Iako su svi dokazi
tu, i svi na licu mesta. Oni su žedni moje krvi, jer im je to jedina garancija za njihove funkcije.
To je kredo njihovog opstanka.
Ovaj lukavi pravosudni vrh, svestan da neću dati ostavku, zakulisno usmerava sudije
protiv mene, tražeći da stupe u štrajk, da bi me na taj način prinudili na ostavku. Balinovac
trči od sudnice do sudnice, da bi lobirao obustavu rada. Ali, badava. Samo su ga ismejali.
Niko nije od sudija napuštao sudenje, a mnogi, koji po rasporedu i nisu sudili, govorili su da
upravo tog dana sude. Na taj način oni su demonstrirali svoj veliki sudski, ali, pre svega,
ljudski čas. To je bilo i moje najlepše iznenadenje. Odbili su da lešinare nad glavom koja je
već zasečena od strane najkriminalnijeg jezgra, u režiji braće Kljajević, kao sirovo izlivenih
primeraka Lombrozovog nepogrešivog kalupa.
Najednom upade zajapureni Balinovac. U stvari, sekretarica mi ga je podmetnula,
nenajavljenog. Ali sam od njega, sasvim slučajno dosta saznala. S vrata mi povika: ″Daj
ostavku, nema ti druge!"
116