noc prevare dan izdaje

Recommendations

Info

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje jednoglasna, i potvrdiće odluku Savezne izborne komisije. To je definitivno". - Ne, neće sigurno - bila sam i ja uporna. On je opet, ne gledajući u mene, govorio Slobi. ″Evo, sad je upravo Minić obavio razgovor sa predsednikom tog suda, Srdićem, i sve je pod kontrolom. Uostalom, Milutinović to može da potvrdi". Sloba je bio naslonjen na sto, i najednom se uključi, ali vrlo srdito: ″Znaš šta Uroše, dosta mi je te priče o sudu i kontroli. Sud i ne sme da bude pod kontrolom, a vi ste trebali da stvar uradite zakonito, pa da ne molite sud. Jer, koliko sam iz svega ovog shvatio slušajući i tebe, i Milenu, a i sve ono što sam za ova dva meseca saznao, nema te kardinalne greške u računskom delu. I zato niste smeli dozvoliti da napravite formalnu grešku. To je bruka! Zar smete da tražite, da vam sad sud apstrakuje grešku, koju ste očigledno namemo napravili. I ja ne znam, Uroše, zašto ste ih pritiskali da navrat-nanos donose odluku, bez tog ponavljanja, a koje bi baš nama išlo u prilog". ″Nikakvih problema neće biti, predsedniče. Gospođa Arežina nema pravu informaciju, i ja samo želim to da kažem." Naše neprijateljstvo se već moglo primetiti sa svake strane. Osetih potrebu da kažem: - I ja imam informaciju, i to direktno iz suda! Kad sam primetila da je Uroš seo, shvatila sam da je u ovom našem dvoboju on pobednik. Grčevito sam smišljala šta bi trebalo uraditi, da ja ostanem posle njega. Uroš je očekivao da ja odem prva, a ja da on ode prvi. Sloba je pušio i ćutao. Ali, po dosta hladnom izrazu lica, shvatila sam da je sastanak završen, te da oni obojica očekuju da ja krenem. Svesna da Uroš neće izaći, okrenem se Miloševiću: - Ja vas molim, predsedniče, da s Vama razgovaram nasamo. Želim nešto da Vam kažem sasvim lično. Neprijatnost je i dalje trajala, jer Uroš je sedeo, valjda podstaknut Slobinom nezainteresovanošću za dalji dijalog. Međutim, Sloba se okrenu i reče mu: ″Pozvaću te ja Uroše". I ovaj izade. A ja odmah skočih, i najiskrenije rekoh: - Ja, u stvari, nemam ništa da vam kažem, sve što sam imala - rekla sam. Htela sam da Uroš izađe, da Vam još jednom kažem, da to imate apsolutno na umu. Oni Vas lažu. Provereno znam kako će sud sutra odlučiti. I sutra je taj dan ″D". Budite sigurni, da će biti ovako kako sam Vam rekla, iako bih volela da ovaj put bude kako je Uroš tvrdio. Ali, nažalost, neće. Znajte da neće, to imajte kao sigurno. Odluka naša pada. I on primeti da ja skoro plačem, ali ništa nije rekao. Ta nagla slabost me obuzela zbog osećanja da je glib oko njega previše dubok i da popravke nema. Krenula sam prema vratima, i tada Sloba, valjda da razbije tragičnu završnicu mog dolaska, onim pređašnjim, veselijim glasom reče: ″Odakle si ti Milena, kad govoriš ijekavski?" - Iz Mrkonjić-Grada - jedva progovorih. ″A kad si došla ovamo" - upita on, valjda da bi mi dao vremena da se smirim. - Davno - odgovorih. - Studirala sam ovde, ali mi je ijekavica ostala. ″Tako i treba, vi ste Krajišnici srčani i pošteni. Hvala ti što si došla, to je bilo dobronamerno i ljudski, ne sekiraj se. Valjda će biti u redu." I kao za sebe dodade: ″Eto, ti si iz Mrkonjića, pa si našla potrebu da dodeš, a ovi moji, E Požarevljani, nisu se ni javili. A voleo bih da sam sve ovo čuo ranije". Za trenutak zastade, pa nastavi: ″U Dejtonu sam taj Mrkonjić jedva iščupao". - Da, to u Mrkonjiću svi pričaju, i Vi ste tamo omiiiljeni. I ova Slobina aluzija, očigledno sasvim slučajna, me podseti na sve one trenutke kada su se moji roditelji vraćali u rodni grad 59
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje iz izbeglištva. Setih se njihove sreće, i i sreće ostalih Mrkonjčana. Povratak u grad koji je već bio izgubljen. To je kao iznenadni dar. Kao najveća radost. Poželeh da tu radost njemu mogu uzvratiti, na bilo koji načinin. I bi mi još teže što definitivno znam da od tog nema ništata. Verovatno je taj Mrkonjić negde duboko bio moja podstlsvest, što sam ja toliko hitala da dođem do njega. Svaka a naša ljudska potreba, a i druga, neminovno izvire iz neke najdublje emocije- Pomislih u sebi, toliko duboke da je nismo ni svesni. Morala sam stići ranije. Mnogo ranije. Nekakcio sara se jedva pozdravila, gledajući da što pre izletim. Takav kraj ovog susreta nisam očekivala. Stavila sam tamne naočare, baš ne moraju svi viddeti da plačem, a bila sam očajna. Sva moja dobronamernost pretvorila se u kontraefekat. Ali ja nisam plakala zbog toga, već zbog definitivnog uverenja da su sve moje prognoze tačne. Slobu ne samo da varaju, već mu dvorjani polakiko otkidaju parče po parče živog mesa … Finiš zverstva. Još u kolima, na mobilni telefon javi mi se Miki Vujović. ″Milena, možeš li večeras u osam na TV Palma, i, oko izbora." - Svakako - odgovorih. Meni taj poziv dode kao poklon kome se ne nadatate. Trže me iz zlih misli, a bilo mi je jako važno da konnačno imam bilo kakav pristup javnosti. Miodrag Vujović, i, inače vlasnik privatne TV Palma, imao je tih dana serijal posvećen isključivo izborima, i to je bila odlična kontakt emisija, vrlo gledana, koja je trajala oko dva sata. Prodefilovali su razni, ali niko iz SIK-a. To je već opisani bezobrazluk vrha komisije, jer je sklanjao sve od javnosti. Meni je večeras posebno odgovaralo, jer je to termin baš uoči sednice Saveznog ustavnog suda, što će mi svakako omogućiti da objasnim sve ono što se toj odluci spočitava. Zbog svega toga, oduševljeno sam primila poziv. Verovala sam da ću biti ubedljiva, jer sam sve umeće i energiju posvetila tim izborima. Dogovorili smo, da se vidimo pre 20 časova, znači pred sami početak emisije. Pozvao me je oko 19 sati, maltene pred moj polazak, i rekao: ″Žao mi je Milena, taj intervju ćemo napraviti sutra. Večeras ne može". Sledih se: - Ali, sutra uveče je kasno. Sutra je sednica suda povodom žalbe DOS-a, i zato je važno večeras. Gledaoci upravo treba da znaju šta je suština tog spora pred sudom. Ja to sve mogu javno objasniti, i mislim da je važno. Molim te Miki, ne uskraćuj mi tu emisiju kad si me već pozvao. ″Ne vredi, ne može", odgovori on kratko. - Ali, ti si me pozvao, zašto sad to menjaš? ″Ako baš hoćeš da znaš, ne daju ti oni tvoji." - Koji moji? ″Zabranili su Uroš Šuvaković i Gorica Gajević." - Ma, ko su oni - vičem ja. - Meni formalno daje odobrenje predsednik SIK. ″ Da, ali Uroš mi je rekao da ti ne dolaziš u obzir, i da on odlučuje koga će komisija da pusti. On hoće da ide Pavle Vukašinović, a ja njega neću, i gotovo." Ja vičem: - Ne prekidaj mi vezu, ti valjda ne zavisiš od njih? ″Rekao sam ti sve - odbrusi on. - Dosta mi je tih vaših pizdarija. Ti pitaj njega zašto ti ne da. Ovo mora biti živa i dinamična emisija, zato sam te i pozvao, ali neću nikog drugog iz te komisije." Onda mi pomirljivo reče: ″Ako hoćeš za sutra, vidi, ima vremena". Ja ga prekidoh: - Sutra je kasno, večeras bi imao ekskluzivnu emisiju. Valjda te interesuje gledanost, a 60
Page 2 and 3:
Milena Arežina Noć prevare dan iz
Page 4 and 5:
Page 6 and 7:
Page 8 and 9:
Page 10 and 11: Milena Arežina Noć prevare dan iz
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115:
Page 116 and 117:
Page 118 and 119:
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
Page 126 and 127:
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
show all

noc prevare dan izdaje

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?