noc prevare dan izdaje

Recommendations

Info

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje 70 MILIONA DOLARA ZA RUŠENJE MILOŠEVIĆ A 21. septembar 2000. Strani posmatrači, koji će pratiti te savezne izbore, prvenstveno su došli zbog predsedničkih, a ne i svih drugih strpanih u isti dan. Bilo ih je oko 200, i to poznati parlamentarci iz svih država sveta, ugledni intelektualci, publicisti, pisci, i mnoge druge javne ličnosti. Ja sam kao član SIK tih dana dobila ovlašćenje, da budem u radnoj grupi koia će komunicirati sa posmatračima, a koju je vodio tadašnji ambasador Vladimir Kršljanin. Ali, dobijanjem tog ovlašćenja, dobila sam i svojevrsnu sumnjičavost u pogledu mog izbora u ovu radnu grupu, kao što sam je imala i u slučaju izbora u SIK. Šta ću ja tu? Da bih stvar razjasnila, upitala sam Milenkovića ko me je to predložo u tim koji praktično servisira strane posmatrače tih nekoliko dana. On mi je glatko odgovorio: ″Predložio te Milutinović, a ja sam tu malo pomogao". Zašto? ″Pa, ko bi drugi od nas to mogao". To saznanje mi je pojačalo oprez, tim pre što je tu bio i Oliver Antić, jedan od onih važnih zaštitnika «ABC produkta», i svakako Milutinovićev prijatelj. Ostala sam u grupi, jer sam imala poverenje u Vladimira Kršljanina, možda jedinog poštenog čoveka koji je tada bio u Miloševićevom okruženju. On je u startu izazvao moje poštovanje. Ali ga nisam uspela nagovoritim da obrati pažnju na Milutinovića. I to je jedi na zamerka. Prvo je na sastanku govorio Kršljanin, i kao neposredni domaćin stranih gostiju, vrlo biranim rečima objasnio svrhu tog sastanka, izložio plan rada, kao i mogućnost da ga sami strani posmatrači promene ukoliko neko nađe za shodno. Insistirao je na njihovom učešću da, zbog naše javnosti, iznesu svoja saznanja o onome što se u svetu smatra važnim za ove izbore. Zatim sam govorila ja, najkraće o samom postupku, potencirajući ono što se mora znati u vezi zakonskih rešenja koja predviđaju zakonski minimum za eventualno proglašenje pobednika u prvom krugu; zatim ono što je određeno za drugi krug, i na kraju o samoj kontroli rezutlata izbora, koji moraju biti dostupni ne samo zainteresovanim stranama, nego posmatračima i javnosti uopšte. A kako se to poklapa sa njihovim prisustvom, predložila sam da određena delegacija bude prisutna i u momentu utvrđivanja prvog kruga, koji će ići neposredno posle održavanja samih izbora. Posle mene, obraćanje je započeo sekretar Milenković, staromodno se udvarajući dugim pozdravljanjem svake delegacije pojedinačno, akcentirajući da on, kao stvarni domaćin, i kao generalni sekretar Savezne skupštine, ima čast tu i tu, da pozdravi tog i tog. I to je trajalo u nedogled, sve dosadnije od dosadnijeg. Do te mere je ta etida prazne, nemušte elaboracije, nebitnih i ofucanih opštih mesta iritirala, da se pretvorila u učmalu dosadu. Predsednik Vukićević je, naravno, ćutao, jer on ni ″dobar dan" ne može reći ako mu neko baš to, i tada nije napisao. Za govomicu je brzo izašao Nebojša Rodić, sekretar Republičke komisije. Ko je njega i zašto poslao, znaju samo Milutinović i Milenković. On je u toj meri izazvao opštu antipatiju likom uštogljenog birokrate, sa nerealnom ambicijom bogom datog euridite, kada je piskavom recitacijom krenuo da objašnjava silne brojke, i gomilu dragih nepotrebnih podataka. Ovakvo gnjavatorstvo uvredilo je jedinu elitu koja je tog septembra ušla u Saveznu skupštinu. A Rodićevo besedništvo, pretvoreno u roj nerazumljivih podataka iz svih 27 izbornih jedinica, o broju birača, nebirača, brojki, sistema i podsistema, s graflkonima koje je uporno pokazivao, iscrtanih fluoroscentnim mastilom, dovelo je do toga da se sastanak prekine. Potpuno sam ubedena da taj čovek nije slučajno poslat, jer trebalo je što više popuniti 31
Milena Arežina Noć prevare dan izdaje vreme tako da samim posmatračima ostane malo prostora za njihovu elaboraciju. U sali je za trenutak zavladalo opšte negodovanje izmešanih zvukova, spojenih sa različitih govornih područja, i to je izazvalo protestujući žagor, koji je bio bumerang silovatelju domaćeg prostakluka. Stvar je opet izgladio Kršljanin, jedini koji je to mogao, sklanjajući sa govornice preznojenog Rodića, sve sa njegovim skicama, grafikonima i drugim pomagalima prezentovane gluposti. Diskusija je počela. Nju je trebalo i čuti i videti. Naravno uživo. Osim nas nekoliko u Skupštini, taj autentični izvor svetskog javnog mnjenja, sakupljenog na jednom mestu sa argumentacijom nesumnjive ubedljivosti, ostao je zauvek tajna. Da je slika sa tog sastanka emitovana, bila bi, kako kažu Dalmatinci pogodak u sridu, jer bi običan čovek imao realnu predstavu da se iza brda nešto mnogo opasnije valja. I da sve to, što se tada serviralo o navodnoj demokratiji, je jedno uvežbano bacanje prašine u oči. Ubeđena sam, da bi mnogi birači debelo stavili prst na čelo pre nego što će 24. septembra 2000. konačno svoj glas odrediti na raskrsnici nacionalne, a i svake druge budućnosti. Ovo posebno insistiram zbog činjenice da u kampanji DOS-a nigde nije bilo nijedne reči o Hagu, i o onome što će uslediti posle, pa su lakoverni birači bili van domašaja promisli o stvarnom dometu onih koji su veličali domet promena. Bilo je samo reči o blagostanju koje će se, takoreći, preko noći stvoriti ukoliko se skloni Milošević. A ovi stranci su upravo govorili o Hagu, kao jedinoj izvesnoj Slobinoj destinaciji, a i mnogih dragih posle njega. Tvrdili su da njegovo sklanjanje s vlasti služi samo toj svrsi. U najsažetijem, diskusija je pretvorena u obilje egzaktnih podataka. O snažno dirigovanoj euforiji sa Zapada, što špijunskih službi, što drugih interesa sa velikom finansijskom pozadinom i sa samo jednim zadatkom, a to je pad Miloševća po svaku cenu. Bez alternative. Pošto, po njima, ništa drugo nije imalo važnost, siže poruke stranih posmarača bio je da se sve stavi pod lupu, osobito oni koji govore o velikoj demokratskoj prekretnici. To je bilo najdragocenije što sam u toku tih izbora čula. Od stranaca prvo je govorio jedan naočit i odvažan Nemac, Elmar Šmeling, inače penzionisani admiral, koji je odmah izneo svoju razočaranost svim onim što je čuo od nas. Tražio je da mu na sva ta pitanja odgovori predsednik SIK, kao najkompetentniji. Bio je čak ljutit, i pokazao odredenu revoltiranost što se tako važan skup svodi na nivo trivijalnosti. ″Izbori su se do te mere približili, a nigde nije mogao pročitati podatak o temi koja je za njega ključna." I tražio da mu se odgovori konkretno: ″Da li u toj državnoj komisiji postoji kompetentna ličnost koja ima ulogu glasnogovornika, i koja svakodnevno obaveštava javno mnjenje o svim opasnostima subverzije tih izbora, ocenjujući da je to jedino bitno". Bio je iznenaden našim ćutanjem. ″Šta je SIK u strateškom smislu preduzela da se subverzija izbegne?" Onda je vrlo opširno objasnio, da je za opsluživanje svih onih koji obaraju Miloševića američki budžet izdvojio 70 miliona dolara, i da mu nije jasno da o tom niko ne govori od nas koji smo komisiju predstavljali. Dalje je pitao, ″šta je ova komisija preduzela da taj izdvojeni novac ne odigra zadatu ulogu, uporedo sa svim državnim organima koji su dužni da sprečavaju takvu vrstu intervencije". Mučeni predsednik SIK Vukićević, tek probuđen iz svog večnog sna, odnosno stanja prisutnosti ali ne i učestvovanja, na tren se strese i pocrvene kao dogoreli oganj, jer nije mogao ni pretpostaviti da bi njega neko mogao nešto pitati. Ponudio je jedino moguće rešenje, tj. da umesto njega odgovori sekretar SIK. Milenković se prvo vrpoljio, takode tražeći neku podršku od svih nas koji smo tu sedeli. A onda, snebivajući se, promrmljao nešto u stilu: ″Ovo su, gospodine, demokratski izbori, pa za tako nešto nema potrebe …" Nemac ga prekinu, i ponovo izađe za govornicu, i sasu rafal ljutitih potpitanja: ″O čemu vi govorite, i o kakvim demokratskim izborima. Pa, svi izbori u svetu se uvek i predstavljaju kao demokratski. Ali čime ste nas ubedili da to oni uistinu jesu, ako toliki novac ulazi u vašu zemlju, da finansira Miloševićev pad? A vi, uprkos svih podataka koje sam izneo, a za koje 32
Page 2 and 3: Milena Arežina Noć prevare dan iz
Page 82 and 83:
Milena Arežina Noć prevare dan iz
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
Page 114 and 115:
Page 116 and 117:
Page 118 and 119:
Page 120 and 121:
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
Page 126 and 127:
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
show all

noc prevare dan izdaje

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?