Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong><br />
Nešto me vuče da napišem pismo, meni najvažnije. Trudim se da ne bude tmurno, nego<br />
optimističko, koliko je to moguće. Čak, da bude duhovito. Sedam i pišem.<br />
„Sine moj, Najgore je imati čangrizljivu i uplašenu majku. Takva uvek zvoca, kuka i<br />
prati, nesvesna da odmaže odrastanju. Takva majka je k'o kvočka, koja rakoli po vasceli <strong>dan</strong>,<br />
a piliće zauvek omedi na nivo kokošinjca. Ja sam želela da budem majka-ptica. Ptica koja<br />
gradi gnezdo i čuva sve dok ptiću ne porastu krila. Prvim uzletom njenog ptića i njena misija<br />
je završena. Osvajanje slobode pripada samo njemu. Tvoje detinjstvo su i moje najlepše<br />
godine. Naše ušuškano gnezdo, u koje grabljivice nisu smele priviriti. Sad već imaš dovoljno<br />
godina da možeš krenuti u osvajanje svoje slobode. Tvoj izbor je i tvoja sloboda. Zato se<br />
detinjstvu ne vraćaj preterano. Neka ti bude podsticaj da izabereš svoj put, i da ga što pre<br />
prepoznaš. Želim da te od toga ništa ne odvlači. A pogotovo ne ovo s čim ja sada kuburim.<br />
Karakondžule koje mene napadaju, su samo jedna od mnogih prepreka koje sam raščišćavala<br />
na svom putu. To tebe ne treba da dotiče. Nipošto. Jer, svako je odgovoran za svoj put i za<br />
svoje posledice. Ma šta da mi se desi, treba da znaš da nije strašno. Na tome se ne zadržavaj<br />
uopšte. Moja ideja pravde je i moj veliki san, a to je podrazumevalo borbu koja je uvek<br />
prevazilazila moje mogućnosti. Ali, zato sam mnogim obespravljenim, koji su godinama<br />
obijali sudske pragove, u jednom periodu, ili bar trenutku, bila dostižnost pravde. A to je moje<br />
izuzetno osećanje, i ono je ostvareno. Nakazotine koje otimaju moj sud, samo su vlasnici<br />
zamene teza i kradljivci tuđeg dela. Ne obaziri se na sve što mi takvi urade. Moji neprijatelji<br />
imaju pomračenje uma, obeščastiće sav moj trud i moje delo. I baš u sudu stvoriti ogromnu<br />
nepravdu, a ona nikada ne ide uporedo sa pravdom. Ali, sine moj, pravdu nikad niko nije<br />
zabravio, niti zauvek zaustavio. Zato joj nikada ne smemo reći ždovidenja'. Ona će bljesnuti.<br />
Je<strong>dan</strong> zračak pravde jači je od svih oblačina nepravde, i on će te neminovno obasjati, a to je<br />
isto kao da je obasjao i mene. A dotad, ne veži se ni za kakve pričurde. Ne zagaduj svoj um<br />
iskonstruisanom zarazom. I ne smeš dozvoliti ni klicu zaraze, jer se zlo lako ugnezdi, a ono ne<br />
pripada tvom biću. Ti najbolje znaš da je tvoj i moj život bez mrlje. Apsolutno bez mrlje.<br />
Tako se osećaj... Ali tako se i ponašaj!"<br />
Umesto podrazumevajućeg ″volim te", ″čuvaj se" i slično, htela sam napisati nešto što će<br />
biti podsticajno. Dugo sam razmišljala i setih se. Napisah deo mog omiljenog mota: ″Život<br />
ima smisla samo u borbi" dodajući ″to je moj jedini izbor".<br />
Moje pismo me osokolilo, i odmaklo od predrasuda. Zbilja, šta ja radim ovde? Da je<br />
država htela da me zaštiti, obijanja ne bi ni bilo. Moja misija je prekinuta, ali ne i završena.<br />
Samo treba naći rezervni položaj. Odlučujem da odem tamo, gde se već deset <strong>dan</strong>a nalazi onaj<br />
kome je pismo namenjeno, jer frontalni udar krenuo je baš 24. septembra 2000. godine, na<br />
<strong>dan</strong> samih izbora. Polomljena brava na ulaznim vratima zgrade u kojoj živimo,<br />
onesposobljavanje interfona, i razbijena stakla po haustoru, ukazivali su da se nešto sprema.<br />
Sklonila sam najvažnije. Njega.<br />
Ja krećem. Pritvaram vrata tek da ne zjape. Iz lifta izlazi Aranđel, sa još jednim čovekom.<br />
Kao da me sunce obasjalo. Aranđel Markićević, institucija srpskog pravosuđa, moj veliki dar,<br />
koji ja sigurno ne bih znala izabrati. Njegovo pojavljivanje u mom životu, pripisivala sam<br />
delu one velike pravde. On je prepoznao moj ogromni pravdoljubivi potencijal, a ja velikog<br />
modelatora, koji će to moje beskompromisno poborništvo ,,oko za oko, zub za zub", pretvarati<br />
godinama u rafiniranu ubojitost, kojom sam na ovaj ili onaj način pobedivala moje<br />
neprijatelje. Ali, nažalost, tog leta 2000. godine Arandel i ja smo bili na suprotnim stranama.<br />
Oštro mi je zamerio ulazak u Saveznu izbornu komisiju, i to mi jednostavno nije mogao<br />
oprostiti. Zbog nekompetentnosti onih koji su je činili, a pogotovo onih koji je vode, jer ih je<br />
sve odlično poznavao.<br />
„Ispolitizovaće te, i to će ti se obiti o glavu baš tamo gde si najbolja, a to je sud", govorio<br />
mi je on tada. Osobito mi je zamerio, što sam prihvatila da budem pravni zastupnik SIK-a, i to<br />
89
Change language