Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong> nepotpuno saopštenje: ″Poništava se deo izbornog postupka …" Ali bez označavanja kojeg dela, i iz kojih razloga, da bi time dopaljivali maštu uoči <strong>dan</strong>a «D», da je odluka SIK-a puna laži i prevara. Zbog toga je poruka bila, da svi ujutru krenu pred Skupštinu, ″da se pale lažni glasački listići″. A isti ti nesrećnici, će biti samo dekor na čija pleća će se svaliti paljenje nacionalnog parlamenta. Palili su ga stručnjaci, ali iznutra, logističari koji tim činom napuštaju milost bivše i kupuju milost nove vlasti. I to je jedini cilj, Samo, što oni ne vole pozornicu, i zato su izbacili narod kao dobrodošlu dekoraciju svakog čina. A tek kad su iznosili čiviluke i stolice - milina za majstore. A onda je, u drugoj fazi, u rano jutro 5. oktobra, na Radiju ″Slobodna Evropa" emitovana nova vest, direktno iz usta Milutina Srdića, predsednika tog suda. Koji kaže: ″Poništavaju se predsednički izbori u celini, jer su neustavno raspisani …" Sa stanovišta prava, to jeste bilo najispravnije. Ali sa stanovišta uzavrelih i pomešanih strasti tog <strong>dan</strong>a, to je bilo najuspaljivije sredstvo, koje tera maštu dalje i dalje. ″Gle, sad poništavaju kad su videli da su izgubili". I poruka je samo jedna: ″Juriš pred Skupštinu! Obavezno i po svaku cenu". Treća faza se odvija u toj noći opasnih zamena. Završnica cirkusa. Citira se, znači, nepostojeća odluka. I što je najtragičnije, citira je onaj kome je sadržaj podmetnut. Krije se pravi sadržaj, koji glasi: ″Poništava se ceo izborni postupak na Kosovu i Metohiji, iz formalnih razloga, jer se nije glasalo od 7 do 20 časova, kako zakon odreduje, već od 7 do 16 časova, kako je odlučio SIK, čime su povređena prava gra<strong>dan</strong>a sa Kosmeta … pa se izbori moraju ponoviti". Gde je tu famozna izborna krada? A pogotovo, gde je pobeda Vojislava Koštunice? Od izborne krade ni traga, čak ni nagoveštaja. Što i jeste motiv prikrivanja. Kako sad javnosti objasniti, zašto ta odluka 4. oktobra nije saopštena u celini, znači pre 5. oktobra. Zato, da bi prva i druga faza metastazirale u svirepo delo, koje je nacionalni parlament pretvorilo u čemer, jad i pepeo. To nisu uradili ni Nemci za vreme okupacije, valjda zbog lepote z<strong>dan</strong>ja. A Petog se pali pikanjem da je navodno utvrđena izborna krađa. Ko sad uopšte sme da zna da te krade nema, i da odluka SIK nije pala iz prekrajačkih razloga, kako je gumuto u etar, već samo iz formalnih. Zbog toga je taj sud odlučio, da svoju odluku tih opasnih <strong>dan</strong>a krije. Objaviće je tek 10. oktobra 2000. godine, i to u ″Službenom listu" koji čita samo onaj ko mora. Ali, ono najvažnije, da javnost sazna pravi ishod, a ne emitovani, ostaće zauvek sakriveno. Lažno proklamovano uverenje o izbornoj krađi mora ostati institucionalizovano, kao i lažno proglašenje: da je Vojislav Koštunica upravo tom odlukom SUS izabran za predsednika Jugoslavije. Da li bi te noći, između 6. i 7. oktobra 2000. veliki taktičar Sloba, kome su to priznavali svi, objavio svoju kapitulaciju da je imao autentični tekst odluke, koja mu je uprkos svim naporima više odgovarala nego bilo koja ranije. Ona mu je apsolutno išla u prilog. Da dobije na vremenu, a to podrazumeva barem mesec <strong>dan</strong>a dok se izbori na Kosmetu ne završe, a za koje vreme je mogao povući niz poteza. A, pre svega, upravo tom Zapadu, koji mu je spočitavao zakonitost, uručiti njihov adut, tj. krunski dokaz da se mora ispoštovati pravosnažna sudska odluka, i izbori ponoviti jer to naređuje zakon. Ko bi ga tad mogao naterati da preda vlast na bazi takve odluke? Niko. Zato se svima te noći žurilo. Ali, s kim je to mogao sprovesti? Sa gnjilojednim saradnicima, koji su ga u sve to i uvalili. I svi su ga izdali. Zar oni nisu znali sadržaj odluke suda? Znali su, ali su ga krili sve dok ga nisu naterali na ovo večerašnje, užasno, podmetnuto obraćanje naciji. Nikako, država je već gnjila. Ali, manimo se sad ″šta bi bilo kad bi bilo", i ostavimo po strani sve političke intrige. Vratimo se na teren prava, čija je teška zloupotreba te noći Arandela prenerazila, a mene stavila pred novo iskušenje. Kako u tim okolnostima doći do odluke, i kako je odneti onom na kog se odnosi? A na šta on ima apsolutno pravo. Pravo na 93
Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong> istinu, kao i svako drugi. Bio on „pekar, lekar, apotekar, predsednik ili tapetar, akademik ili klošar" - pravo na istinu je univerzalno i nepovredivo. A onaj ko je prikriva, vrši kvalifikovan zločin. Tim pre, ako prikrivanje vrši sud. Takav zločin je nemerljiv. A onaj ko za prikrivanje zna a ništa ne uradi da to otkrije, samo je saučesnik vinovnika. I potera za odlukom je počela. Aranđel mi priča: ″Večeras njih barem 40 zna ishod odluke. Toliko ih je <strong>dan</strong>as mešetarilo po sudu. Ako su svi oni odlučili da je od Slobe sakriju, tvoje šanse da je dostaviš su male. Ali ja ću ti je sigurao naći". Zašto ovako zajedno nismo radili svih proteklih <strong>dan</strong>a, zašto mi nije na vreme poverovao - tutnji mi u glavi sa svih strana. 94
Change language