noc prevare dan izdaje

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
vreme tako da samim posmatračima ostane malo prostora za njihovu elaboraciju.
U sali je za trenutak zavladalo opšte negodovanje izmešanih zvukova, spojenih sa
različitih govornih područja, i to je izazvalo protestujući žagor, koji je bio bumerang
silovatelju domaćeg prostakluka. Stvar je opet izgladio Kršljanin, jedini koji je to mogao,
sklanjajući sa govornice preznojenog Rodića, sve sa njegovim skicama, grafikonima i drugim
pomagalima prezentovane gluposti. Diskusija je počela. Nju je trebalo i čuti i videti. Naravno
uživo. Osim nas nekoliko u Skupštini, taj autentični izvor svetskog javnog mnjenja,
sakupljenog na jednom mestu sa argumentacijom nesumnjive ubedljivosti, ostao je zauvek
tajna. Da je slika sa tog sastanka emitovana, bila bi, kako kažu Dalmatinci pogodak u sridu,
jer bi običan čovek imao realnu predstavu da se iza brda nešto mnogo opasnije valja. I da sve
to, što se tada serviralo o navodnoj demokratiji, je jedno uvežbano bacanje prašine u oči.
Ubeđena sam, da bi mnogi birači debelo stavili prst na čelo pre nego što će 24. septembra
2000. konačno svoj glas odrediti na raskrsnici nacionalne, a i svake druge budućnosti. Ovo
posebno insistiram zbog činjenice da u kampanji DOS-a nigde nije bilo nijedne reči o Hagu, i
o onome što će uslediti posle, pa su lakoverni birači bili van domašaja promisli o stvarnom
dometu onih koji su veličali domet promena. Bilo je samo reči o blagostanju koje će se,
takoreći, preko noći stvoriti ukoliko se skloni Milošević. A ovi stranci su upravo govorili o
Hagu, kao jedinoj izvesnoj Slobinoj destinaciji, a i mnogih dragih posle njega. Tvrdili su da
njegovo sklanjanje s vlasti služi samo toj svrsi.
U najsažetijem, diskusija je pretvorena u obilje egzaktnih podataka. O snažno
dirigovanoj euforiji sa Zapada, što špijunskih službi, što drugih interesa sa velikom
finansijskom pozadinom i sa samo jednim zadatkom, a to je pad Miloševća po svaku cenu.
Bez alternative. Pošto, po njima, ništa drugo nije imalo važnost, siže poruke stranih
posmarača bio je da se sve stavi pod lupu, osobito oni koji govore o velikoj demokratskoj
prekretnici. To je bilo najdragocenije što sam u toku tih izbora čula.
Od stranaca prvo je govorio jedan naočit i odvažan Nemac, Elmar Šmeling, inače
penzionisani admiral, koji je odmah izneo svoju razočaranost svim onim što je čuo od nas.
Tražio je da mu na sva ta pitanja odgovori predsednik SIK, kao najkompetentniji. Bio je čak
ljutit, i pokazao odredenu revoltiranost što se tako važan skup svodi na nivo trivijalnosti.
″Izbori su se do te mere približili, a nigde nije mogao pročitati podatak o temi koja je za njega
ključna." I tražio da mu se odgovori konkretno: ″Da li u toj državnoj komisiji postoji
kompetentna ličnost koja ima ulogu glasnogovornika, i koja svakodnevno obaveštava javno
mnjenje o svim opasnostima subverzije tih izbora, ocenjujući da je to jedino bitno". Bio je
iznenaden našim ćutanjem. ″Šta je SIK u strateškom smislu preduzela da se subverzija
izbegne?" Onda je vrlo opširno objasnio, da je za opsluživanje svih onih koji obaraju
Miloševića američki budžet izdvojio 70 miliona dolara, i da mu nije jasno da o tom niko ne
govori od nas koji smo komisiju predstavljali. Dalje je pitao, ″šta je ova komisija preduzela da
taj izdvojeni novac ne odigra zadatu ulogu, uporedo sa svim državnim organima koji su dužni
da sprečavaju takvu vrstu intervencije". Mučeni predsednik SIK Vukićević, tek probuđen iz
svog večnog sna, odnosno stanja prisutnosti ali ne i učestvovanja, na tren se strese i pocrvene
kao dogoreli oganj, jer nije mogao ni pretpostaviti da bi njega neko mogao nešto pitati.
Ponudio je jedino moguće rešenje, tj. da umesto njega odgovori sekretar SIK. Milenković se
prvo vrpoljio, takode tražeći neku podršku od svih nas koji smo tu sedeli. A onda, snebivajući
se, promrmljao nešto u stilu: ″Ovo su, gospodine, demokratski izbori, pa za tako nešto nema
potrebe …"
Nemac ga prekinu, i ponovo izađe za govornicu, i sasu rafal ljutitih potpitanja: ″O čemu
vi govorite, i o kakvim demokratskim izborima. Pa, svi izbori u svetu se uvek i predstavljaju
kao demokratski. Ali čime ste nas ubedili da to oni uistinu jesu, ako toliki novac ulazi u vašu
zemlju, da finansira Miloševićev pad? A vi, uprkos svih podataka koje sam izneo, a za koje
32