Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong> imaćeš je. ″Zaista, ne vredi Milena. Izvini, žurim" - tap slušalica. Sad se zaista počinjem plašiti nečeg avetnog što sam dotakla, bez šanse da ga pobedim. Ne samo da me one Slobine prišipetlje kleveću, već izgleda prate u korak. Znači, bila sam jutros tamo, to je viđeno. Sad jure za mnom, kao opasne zveri. Uostalom, ne daju da se primaknem jvnosti. Šuvakoviću to i nije bio problem, jer između raznih funkcija, radio je poverljive poslove u DB. Evo, saznadoh na mi na televiziju ne da on. 61
Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong> KO Ć E PRE DA SE DODVORI DOS-u Za mene počinje težak period. Ofirala sam se da znam previše o njima. A još gore, otkrili su da sam stigla tamo gde oni imaju apsolutno kontrolisanu zonu. U tom neprijatnom razmišljanju setih se TV Palme. Bila sam znatiželjna, ko je tako važan istisnuo mene? Za koga je Šuvaković obezbedio prostor? Gost je bio niko drugi do Zoran Đindić. Od svih DOSovih prvaka on je za njih, bez sumnje, bio najdragoceniji. I gledala sam kako govori zapaljivo, energično i slikovito. Posebno je ocrnio SIK, tvrdeći da smo napravili ogromnu izbornu krađu. Pozvao je da svi dođu 5. oktobra, ″jer ni komisija, ni sud, više ne smeju biti institucije". Alal vera, Uroše! Kad-tad ćeš morati reći zašto si to uradio. 4. oktobar 2000. Pravo sam od kuće otišla u Savezni ustavni sud, a ne u sedište SIK, da se ne bih srela sa Živkovićem, za koga sam znala da će doći, iako ga sud nije pozvao. Sednica se održavala u velikoj sali, u kojoj inače zaseda Savezna vlada. Jer, za razliku od komisije, ovde je javnost i te kako respektovana. Evidentno, svi učesnici su to smatrali važnim <strong>dan</strong>om. Sve sam to ovlaš snimila, a koncentraciju štedela za odbranu odluke koja je šuplja kao švajcarski sir, ali nema tu ″kardinalnu grešku" koja bi rezultate prvog kruga dovela u pitanje. Sednicom je rukovodio Milutin Srdić, predsednik tog suda. I posle ceremonijalnog obraćanja, dao je reč podnosiocima ustavne žalbe, tj. DOS-u, koga je predstavljao tim od sedam advokata, ali koji baš tog <strong>dan</strong>a nisu imali uredno punomoćje. Prigovaram na ovaj procesni nedostatak. Čitam glasno DOS-ov sporazum, kojim je za sva zastupanja pred sudovima ovlastio isključivo Nebojšu Bakareca, ali bez mogućnosti prenošenja punomoćja. To znači, da je za ovo proširenje sa advokatima bila potrebna i izmena koalicionog sporazuma. Zahtevam od Srdića, da mi stavi na uvid punomoćja u skladu sa tim odredbama. On vrda, izbegava. Reče da je sudu dostavljen izmenjeni sporazum. Krenula sam prema njemu: - Molim vas, pokažite mi izmenu sporazuma, potpisanog od svih 18 stranaka. ″Nema potrebe da vam to pokazujem, sud to ima. Prihvatio je učešće svih sedam advokata … Uostalom, ja vodim ovu sednicu" - reče Srdić, proglašavajući moje ustajanje s mesta - incidentom. - U redum, predsedniče, vi vodite postupak i nastavite ga tako kako ste počeli. Ali, molim da se u zapisniku konstatuje neurednost punomoćja, kao i da mi ne dozvoljavate uvid u izmenu sporazuma, zato što isti nemate. Da imate, pokazali bi ga. ″Sednica se snima, gospodo Arežina, pa će sve ući u zapisnik" - reče Srdić. Na samom startu sve je i manifestovano. Prvi čovek suda vrlo dobro zna da je DOS već na vlasti, i da će to biti samo predstava za neupućene. Svako kvarenje te mrtvonosne šarade na putu preobličja iz istrošenog kalupa, kojem su apsolutno ovi starci služili, u drugi kalup kome moraju pokazati da će služiti još žešće, on je proglasio incidentom. Zalažući se za poštovanje procesnog nonsensa, shvatih da sam od istrošenih lojalista upravo obojena bojom njihovog večnog straha, a to je biti na strani gubitnika. U takvoj polarizaciji pravo nema svoje mesto. A onaj ko se tada bori za pravni rukopis, to apsolutno zna, kao što zna da će za to snositi konsekvence. Jer je prokužen upravo od tabora koji amoralnost pristajanja na nepravo brani većinom, dobijenom prostim sabirkom njihovih pojedinačnih kukavičluka. Posle tog pravnog porinuća, predsednik Srdić se svojski trudio da u nastavku postupka prema meni bude korektan. Čak, daleko više od očekivanog. Davao mi je reč i onda kada su 62
Change language