You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong><br />
- Živa sam, ne sekirajte se - vičem ja, ali on ništa ne odgovara. Hvata me za ramena i vuče<br />
brzo u stan. Tada spazih svoj krvavi trag, koji se za mnom cedi kao voda iz namočenog snopa.<br />
Koliko krvi oko moje leve noge. Iza mene ostaje lokva. Aranđel u najvećem grču zaključava<br />
vrata, i ja shvatam da za njim niko ne ide. Osim što se mogao vratiti Surovi... Gledam njegovo<br />
skamenjeno lice. Ne znam kako izgledam, verovatno najstrašnije. I dalje vidim samo na levo<br />
oko. On brzo skida kravatu i veže mi levu nogu ispod kolena, i iznad gležnja mojom<br />
pocepanom čarapom. U sekundi sve je snimio. Presečena vena, tik uz kost na sredini lista, više<br />
ne bljuje krv. Usahnjuje. Strahota na njegovom licu uzmiče, i tada s najvećim prekorom viknu:<br />
″Pa zar je dotle došlo? Zar niko nije uz tebe ovih <strong>dan</strong>a? Zar u ovoj zgradi nema nikog?<br />
Umeš li ti da vičeš? Znaš li ti uopšte šta su ti uradili …" Ne može od užasa da se zaustavi.<br />
Ćutim, hvatam se za njegove noge, jer samo ruke mogu pokrenuti. Ljubim cipele koje su<br />
ga meni dovele. Dugo plačem i molim ga da se ne pomera. Šok je tek trebalo savladati. Sva se<br />
tresem, dokle će me on moći spašavati, i koliko je i sam u opasnosti? Kakvom će se zlu tek<br />
morati izložiti zbog ovog suočenja? To mi se tad zarilo kao nož u srce, i nikad neće proći. To je<br />
ishod na dugoročno. A moja tadašnja, tanana granica između života i smrti, naglo je<br />
prevagnula ka životu. Blizina smrti se zaboravlja naprečac. Svest o spasenju potislaje sve<br />
drugo, i to odmah. Još krkljam, a već se junačim:<br />
- Vratiću se, jebaću im majku! I Kljajevićima, i Prostranu, i Govedarici, i Balinovcu.<br />
Svima koji su mi ovo smestili.<br />
Aranđelu lice zasija, i sva sumornost najednom iščeznu. Ne zbog moje psovke, kojoj<br />
nikad nije bio sklon, već zbog naglo izdžikljale živosti, kojom pokušavam preseći sopstveni<br />
užas. Zato mi on, uz smešak, najblažim glasom reče: ″Samo polako, moraš prvo da preživiš, a<br />
onda i da živiš. Njima će to uraditi neko drugi, nikako ti. Pravda kruži i vraća preko drugog.<br />
Previše su ti zla naneli, da bi ikada više mogli mimo spavati. Svi oni zajedno protiv tebe,<br />
potpuno same. Sve muškarčine protiv jedne žene. Koliko si samo jača od njih. I zato, pravda<br />
pripada tebi, jer niko se za nju nije tako borio. I niko takav zulum nije doživeo kao ti ovih<br />
<strong>dan</strong>a. Njihova imena će u pravosudu ostati ispisana crnilom. A ti ćeš svima moći reći istinu. To<br />
je tvoja pravda". Upijam njegovu blagu i premilu besedu, koja vida moje teške rane. Svaka reč<br />
je melem. Svaka misao moj čarobni putokaz ka praskozorju novog života. Osećam i<br />
prepoznajem stope u koje ću stati čim ponovo budem prohodala.<br />
Epilog drugi<br />
Ja sam te večeri završila sa razbijenim i unakaženim licem. Sa pet polomljenih rebara i<br />
naprslom ključnom kosti. Sa iščašenom desnom nogom, i nikad zalečenom venom na levoj.<br />
Nikad više nisam ušla u svoj sud. Iste večeri sam suspendovana i sa mesta sudije i sa mesta<br />
predsednika suda, jednovremenim rešenjima Zorana Balinovca, Balše Govedarice i Čedomira<br />
Prostrana, bez ikakvog obrazloženja. A sva tri rešenja su zavedena pod 9. 10. 2000. godine.<br />
Istovremeno, Čedomir Prostran rešenjem, takode zavedenim 9. 10. 2000. godine za vršioca<br />
dužnosti predsednika Privrednog suda imenuje provalnika Gorana Kljajevića.<br />
Te noći, Kljajević je raspustio sudsko obezbedenje i uveo privatno – «DMD alarm».<br />
Ujutru, 10. oktobra, u 6 časova, moja sekretarica Nada Gažević, odnosi Kljajeviću ključeve<br />
novopopravljenih vrata od mog kabineta. Meni to nije javila. Kljajević i družina tog jutra<br />
uvukli su gomilu predmeta u njenom prisustvu, koji treba da simuliraju predmete koji su izneti<br />
6. oktobra. Umesto odnetih 40, uneto je više od 100 drugih, da bi se od toga mesec <strong>dan</strong>a u<br />
štampi pravila predstava. ″U kabinetu suspednovanog predsednika nađeno 100 predmeta". Kao<br />
da sam bila arhivar, a ne predsednik suda. Moja sekretarica, kao najdirektniji svedok celog<br />
scenarija, od obijanja kabineta i nestanka svega ranije nabrojanog, tog jutra ispisuje svoj prvi<br />
cenovnik Kljajeviću, za njegovo ubacivanje lažnih predmeta i uništavanje svega onog što je<br />
122
Change language