You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Milena Arežina Noć <strong>prevare</strong> <strong>dan</strong> <strong>izdaje</strong><br />
budeš prijatelj. Što se mene tiče, on meni više ne treba."<br />
Okrenula sam se i pošla prema izlazu. Najgori su, ipak, ovakvi prijatelji. Neprijatelji ne<br />
uživaju u surovosti. Avetna tišina upozoravala je da se nešto sablasno sprema, kao da više<br />
niko ne postoji. Pozdravih se, sa inače uvek ljubaznim skupštinskim obezbeđenjem. Oni su<br />
bili jedini dokaz da život u Skupštini tog jutra postoji.<br />
Krenula sam prema Palati federacije, gde je sedište Saveznog ustavnog suda. Stigla sam<br />
pravo u kabinet predsednika Saveznog ustavnog suda Milutina Srdića. Sedeo je sa jednim<br />
profesorom Pravnog fakulteta i još dvojicom ljudi, koje sam juče primetila u sudu. Videla sam<br />
da ugodno ćaskaju, vrlo piju i vrlo se zajebavaju. Kao da su na pikniku.<br />
Jedini koji je tu sedeo sa nekim papirima, i bio vrlo ozbiljan, je sudija Aranđel<br />
Markićević. Pitam ih s vrata. Da li je odluka gotova? Mogu li uzeti svoj primerak. Jalova<br />
diskusija je trajala skoro sat. Izuzev Aranđela, svi oni koji su tu sedeli trebalo bi zauvek da se<br />
stide onog što su tada govorili, a pogotovo načina na koji su govorili. Njima ni na kraj pameti<br />
nije bilo, da se uopšte bave svojom rogobatnom odlukom, koju očigledno nemaju ni u nacrtu.<br />
Već tako vulgarao prognoziraju kako će proći taj 5. oktobar, uz nesebično zalivanje što<br />
votkom, što lozom … i neukusnim dosetkama. Oni mirno čekaju da njihovo čemerno sudsko<br />
nedonošče aminuje nepravo, kojem se očigledno vrlo raduju.<br />
Aranđelov pokušaj da se posveti izradi odluka, i da diskusiju usmeri u tom pravcu,<br />
odbijen je sa indignacijom. On je otišao u svoj kabinet, a ja sam izašla iz suda. Izlazeći,<br />
shvatih da imam dva nova problema. Prvi, da odluka ne samo da nije napisana, a drugi da se<br />
još ne zna ni kakva će biti. Tu me sačeka i treći. Sa svih strana se orilo, trebalo se prebaciti<br />
nazad, do centra grada. Ljudi su išli u grupama iz pravca Zemuna, kao i iz pravca Studentskog<br />
grada, svi prema mostovima, i to je bila opšta gužva.<br />
Idući peške, nekako sam kod Šest kaplara uhvatila taksi. Vrlo mlad čovek me upita: ″Šta<br />
će biti sad sa vama. Vi ste najviše eksponirani. Kad bi neko znao da vas vozim, razbili bi mi<br />
auto".<br />
- Ako je tako, odmah ću izaći.<br />
″Taman posla", reče on. „Ali onaj koga vi branite, <strong>dan</strong>as će biti konačno ubijen. Evo, svi<br />
smo krenuli da ga ubijemo".<br />
- Stanite, molim vas - rekoh. - Vreme je da izađem iz vašeg vozila.<br />
″Ne, ne, gospođo. Treba mi da gledam i uživam, da vam je došao kraj". Kako je<br />
neprijatnost išla u totalnu krajnost, ljubazno ga zamolih da više ne razgovaramo. Ali, badava.<br />
″Ne odustajemo dok ga ne ubijemo", reče sladostrasno.<br />
- Zašto? - upitah ga.<br />
″Zato što je upropastio zemlju."<br />
- Misliste samo on? - nastavih razgovor.<br />
″Ostali nisu bitni. Kad njega sklonimo, nestaće i svi ostali."<br />
- E, vidite mladiću, možda će vam se <strong>dan</strong>as i ispuniti želja. Ali, ne radujte se. Ako i<br />
uspete skloniti Miloševića, znajte da to niste uradili vi, nego njegovi. A oni će vam ostati svi<br />
do jednog i ništa se neće promeniti. Samo, tada nećete likovati. Bogati će postati još bogatiji,<br />
siromašni još siromašniji. A niko više neće plaćati pobunu spolja. A sve ovo vam je uvod u<br />
veliki stečaj države - rekoh skoro povredena njegovom zajapurenom drskošću. - Ovo je velika<br />
podvala upravo ovom narodu, koji juriša ka Skupštini.<br />
″Žao mi je gospođo zbog vaših ideoloških zabluda", reče zlurado.<br />
73
Change language