noc prevare dan izdaje

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
zbog čega sam došla. Shvatila sam, da tu treba da ga sačekam. Da nije bio taj dan, i da sami
dogadaji nisu preuzeli kontrolu nad njenim političkim životom, verovatno nikada ne bih
dobila toliki prostor, a ni mogućnost da razgovaram sa ženom koju su smatrali najmoćnijom u
Srbiji. Dok smo tako ledeno ćutale, pomislila sam, da li je ona to stvarno i bila. Ili su to
isprojektovali oni kojima je njena moć bila potrebna, opsenili je, a ona im je emitovala sve
ono što su halapljivo koristili. Ali, bilo kako bilo, svi kojima je činila i koje je stvarala, koji su
joj klicali ponizno, klečali i na kraju lagali da je ona sama ono što nije mogla ni biti, tog dana
nisu bili tu. Potpuno sam prepoznala tu prazninu u vremenu i prostoru, koju ona sad
posvećuje meni samo zato što tu nikog drugog nema. A njihov zajednički proizvod sa svim
drugim okolišnim lihvarima i prišipetljama svih vrsta, su taj nož koji se danas, 5. oktobra,
zariva u leda njenog muža. Mene je to bolelo, a ona toga nije bila svesna. Ili i jeste. Nevažno,
posledice su iste.
Eto, u takvom nadrealnom ambijentu, prolazila su dva duga sata tog 5. oktobra, koje sam
provela s Mirom. Svesna ili nesvesna, razglabala je sa mnom kao da se napolju ništa ne
dešava.
Priča mi, između ostalog, da su oni (julovci) osvojili fantastične iborne rezultate, a
pogotovu tamo gde je ona nosilac liste za poslanike!!! Da čovek ne poveruje, o kakvim sve
glupostima priča, i u šta ona veruje. I to baš danas kada njen muž definitivno pada zbog
političkog kraha nje i njoj sličnih. Pri tom, ona svoju politiku danas meni opisuje kao
avangardu posebnog koncepta ″od kolorita scenografije do moderne korespondencije". Bože,
kakvih sam se bljutavosti naslušala, a nijednim gestom nisam protivrečila. Jer bi tek bilo
stupidno teoretisati o bogatim levičarima, koji uzimaju danak po vasceloj Srbiji. A onda će se
očas, ti isti preobraziti u najokorelije DOS-ovce. Mislim, slušaću sve. Sve što moram. Samo
da bih dočekala da uđe Sloba, da mu bar kažem da od odluke, koju on tako iščekuje, više
nema ništa. Da ga gadovi ne drže u zabludi, pričajući mu ko zna šta.
Kad je ona počela da priča o zanosnim šiškama Željka Mitrovića sa izrazom lica
neviđene zadivljenosti, meni se smračilo. Pa se ote mojoj koncentraciji:
- A gde ti je on sada? - došlo mi da vrisnem.
″Pa, i njega danas napadaju", reče zabrinuto. ″On je prvi na udaru", dodade, brižno.
Da nije možda zbog ideje? - htela sam upitati, ali je bilo suvišno. Međutim, kad se
uhvatila Milana Beka, odnosno čudenju da je on njoj inače tako odan, danas dao ostavku na
mesto predsednika Upravnog odbora «Zastave», nisam mogla otrpeti:
- Bio ti je odan, dok nije opljačkao sve što je iz Vlade prosleđeno u «Zastavu», a završilo
u njegovim i džepovima njegovih pajtosa. To je i previše novca Miro, da svom kumu Đindiću
može komotno obezbediti celu kampanju za Slobino rušenje.
Pogledala me je mučno, kao i ja nju.
Ona jeza od prethodne večeri, pojačavala je moj unutrašnji osećaj besmisla ovog
razgovora, i mojih obezvređenih nadanja, da ću Slobu uopšte videti, a kamoli razgovarati. Ali,
uprkos svemu, svaku rečenicu sam započinjala upozorenjima, za koje sam verovala da će
imati sluha. Da je indirektno odvučem od jalovih hvalospeva, koje je posvećivala i ostalim
jurišnicima, a ne samo ovoj dvojici. Pričala sam joj skoro u dahu, da sam jutros saznala da
Saveznu skupštinu obezbeđuje svega 120 policaja; i da u Beogradu ima sigurno preko pola
miliona ljudi.
″Ma šta pričate. To nije tačno. I nemojte da mi prepričavate opozicionu štampu. To samo
piše u tim novinama", reklaje nehajno.
-Nije iz štampe. Milisav Milenković mi je jutros rekao za policajce, a dolazeći ovamo
videla sam reke ljudi, koje se slivaju sa svih strana - rekoh, već smorena.
75