noc prevare dan izdaje

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
Bolje bi bilo da ste onda prilog tražili od DOS-a", reče Sloba ironično ″bio bi sigumo
objektivniji".
Iz daljeg razgovora ja saznadoh da su glavni ″montažeri" bili Milutinović i Bane Ivković.
Prvi put čuh Bane Ivković.
- Zar on da uređuje koji će se materijal prikazivati sa sednice Saveznog ustavnog suda? -
rekoh začudeno. - Jesu li Vam rekli da su oni ti koji montiraju materijal koji je sad ovakav
kakav je obišao svet?
″Ma nije važno, ali zbilja, nije me niko obaveštavao niti bi trebao", nastavi Sloba.
″Valjda je to posao novinara, i šta uopšte da oni određuju šta će se prikazati".
- Pa zato što je njima važan. Rekla mi je Sonja Đurić, koja je bila novinar RTS-a, da je
hitno zovu u Vaš štab. Tražite kasetu snimka sednice u celini, pa bar nek ide u Dnevnik 3 -
rekoh to tek da nešto kažem.
″Ma, nema govora", reče Sloba. ″Biće zapamćeno samo ovo prvo pojavljivanje". I
nastavi hodati po prostranom salonu, sa rukama na leđima. Primetila sam da u tom salo nu
dominiraju samo dve boje - žuta i plava, što se tiče sedećih elemenata i tepiha. Na zidu, pored
svih drugih slika, primetih Miloševićev portret. Nekako mi se nije dopao. Iz poluprofila,
Sloba je delovao previše dobroćudan. A svi zvanični njegovi portreti, imaju oštrinu u pogledu,
i popriličnu nadobudnost, koja njemu više pristaje, a što je tako suprotno ovoj slici ovde.
Upadljiva žuto-plava kombinacija enterijera mi je bila čudna. Valjda svakoj vrsti izdaje
prethodi i dekorativni nagoveštaj. Kao da ste u kabinetu Demokratske stranke. Ali, pošto sam
upadljivo buljila u portret na zidu, Mira me upita: ″Da li vam se svida Slobin portret?"
- Ne, uopšte - rekoh. - Po meni, glavna predsednikova osobina je odlučnost. Barem ga
mi, običan svet, tako vidimo. A ovo je nešto potpuno drugo, ovde je isforsirana dobrodušnost
koja njegovom liku ne pristaje. Ja ga tako ne vidim, bar kad su u pitanju zvanične fotografije.
Sloba se šetajući nasmeja, i onako nehajno dodade: ″To je Mira naručila od nekog
makedonskog slikara. I njoj se svida. Naručila mi je ove godine za rođendan. Ali, ovo je
ionako njen salon." Ne rekoh ništa, ali mi sad beše još čudnija ova žuto-plava kombinacija.
Njen svet je svet njegovih neprijatelja. Oni se više očigledno ne kriju. Sve je čudno, i ja se ne
snalazim ni u prostoru, ni u društvu. Da sam ih ranije poznavala, verovatno se tako ukočeno
ne bih osećala. Samo sam želela da što pre odem, jer se nisam mogla uključiti ni u jednu
temu.
U tom sekundu udoše trojica ljudi - Srđan Smiljković, Mesud Adžemović, a trećem
nisam znala ime. Tad mi Mira reče: ″Mi sada imamo važan sastanak", istovremeno se
obraćajući Srđanu i onoj dvojici što su sa njim došli.
- Pa, dobro, idem i ja - rekoh. Obratih se Slobi:
- Predsedniče, molim Vas, pazite se, čuvajte se, ako možete, i ako imate bilo koju
rezervnu varijantu. Sutra će Vas izdati i policija, i vojska. A i svi saradnici. Sve su to nama
rekli strani posmatrači … Ali to što su oni rekli, niko nije video, jer je zabranio Milutinović.
Pošto primetih da me niko ne sluša, krenuh. Mira me isprati i reče: ″Vi ste zbilja, Milena,
donosilac nekih loših vesti. Doviđenja!" Pruži mi ruku koja nema stisak. Sloba je zastao, i
upitao me, da li mu ja sutra mogu doneti odluku SUS-a. ″Hoću lično da je pročitam, jer ovo
što su objavili, ne znam kome je jasno."
- Doneću je, predsedniče, sigurno. Pod uslovom da bude napisana.
Pa mi prosto izlete:
- Ja se plašim, da je ovo saopštenje početak jednog velikog kurvanja Saveznog ustavnog
70