noc prevare dan izdaje

Milena Arežina Noć prevare dan izdaje
klimnula glavom. Milutinović, opet, šetajući nastavi: ″To znači, Arežina, da niste vi ta osoba
koja treba da ocenjuje šta je nama važno". To ″nama" je osobito naglasio, a za mene je
verovatno trebalo da bude poruka da su oni država, a ja izvršilac. I samo to. Medutim,
nastavila sam:
Ne radi se o važnom i nevažnom - bila sam potpuno na svom terenu - nije reč o gašenju
„Glasa javnosti". I bitno je da znate, da je reč o zameni teza, pa ukoliko bilo ko želi da prikaže
da je reč o gašenju nezavisnog medija, može lako biti razuveren. Reč je o tome da niko njega
ne tera u stečaj, nego stečaj nužno proizilazi kad se poveriocima u postupku izvršenja vrati
ono što je njihovo. To je jedina istina. Po cenu svih mogućih pritisaka, a koje ja inače već
trpim, jedino što ne mogu je - da zaustavim izvršenje presude, jer bih kršila zakon, bez obzira
kako ćete vi to shvatiti - završih, verujući da sam suštinu objasnila.
Uprkos odvratnosti koju je ispoljavao prema svakom mom potezu, vrlo pažljivo me
slušao, i ja to iskoristih:
- ,,ABC produkt" je blokiran na stotine miliona dinara, i sad se sud zbog toga proziva, a
niko se nije setio da to pitanje postavi kad stotine drugih društvenih preduzeća koja odlaze u
stečaj, sa mnogo manjom blokadom žiroračuna, ili takoreći beznačajnom. Šokirana sam da
država štiti u ovom slučaju Rodića, a sud tera da nezakonito radi.
On se najednom naglo okrenuo prema meni, i ispitivački mi reče: ,,A otkud ste vi znali
da vas ja zbog Rodića zovem"?
- To što vi sad od mene tražite, već su tražili ministar pravde Janković i Oliver Antić,
dekan Pravnog fakulteta, i pri tom se vrlo otvoreno pozivali na prijateljstvo sa vama. Znala
sam da je sledeći poziv od vas, jer Rodića štite svi važni ljudi iz vlasti, a ja nigde javno ne
mogu istupiti, i nigde ne mogu objasniti suštinu pravnog problema.
U tom momentu uključio se u razgovor jedan od dvojice već pomenutih, na sledeći
način, obraćajući se Milutinoviću:
„Milane, pa nju i proganjaju zato što je nezaštićena, a ovo što je ispričala je sve
apsolutno tačno. Ja znam kako je štamparija 'Glasa' preuzeta. Nekorektno je da se jedna čisto
pravna stvar u toj meri iskrivljuje, da ispada da je sad Rodić u nemilosti, i to od Arežine, iza
koje evidentno niko ne stoji. Mene upravo taj deo najviše brine, zato što se iskrivljuje slika o
pravnom pitanju, i to o ulozi suda, kad u ovom trenutku on radi zakonito."
Bila sam mu zahvalna, kao da mi je skinuo ogroman te ret, tim pre, što to nisam
očekivala od tog čoveka, koji se inače protivio mom izboru za predsednika Privrednog suda.
Bio je vrlo uticajan u svim važnim kadroviranjima.
Ne osvrćući se na to, Milutinović nastavi manirom već nervoznog čoveka, kome je ta
priča potpuno suvišna, i nije želeo da se pretvori u bilo kakvu raspravu. Opet mi se obrati: ,,Vi
ste pozvani da vam se skrene pažnja, da se slučajno ne otvori stečaj nad Rodićevom firmom, i
sve ove priče, pa makar bile i tačne, nemaju nikakvog značaja, niti ja imam vremena da to
slušam dalje". Tada se okrenuo čoveku koji me malopre branio, i onako, u prolazu, kao samo
za njega, rekao: „Briga mene, more, za Rodića i njegove marifetluke, meni je Sloba rekao da
se ne dira ″Glas javnosti″ i to je važno. Ja to samo prenosim". Kakva laž, pomislih u trenutku.
Stekla sam utisak, da je to bila poruka za mene, a da je on to ovlaš rekao ovom drugom,
tako što bih ja tek posle toga trebalo da shvatim da je naredio Sloba, i da Milutinović s tim
nema ništa. Skoro da čovek ne poveruje sopstvenim ušima. Prosto je suprotno pameti, logici i
svemu, da Sloba štiti „Glas javnosti", jer bi bilo logično samo suprotno. Ako ni zbog čega
drugog, a onda zbog činjenice da ga „Glas" svakodnevno kvalifikuje najpogrdnijim imenima,
da na naslovnoj strani licitira kad će otići u Hag, sa direktnim unižavanjem njegove ličnosti,
od teksta do fotografije. Iz dana u dan objavljuje se jedna fotografija, i to snimak s leda, koji
8