In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

u Srbiji 1987. godine, kada je vlast preuzeo Slobodan Milošević.Kad se raspadala Jugoslavija u ratovima, njemu je još manje padalona pamet da prosto nestane iz Srbije, a mogao je to učiniti. Mnogisu otišli, ne bi bio jedini, niti bi ga ko zbog toga osuđivao. Vojin jeizabrao poziciju radikalnog protivljenja i odbacivanja srpskog nacionalizma,ratova i zločina. On se od Miloševićeve pogrešne politike nije samostručno ogradio, a jeste i tako, nego se angažovao politički i na svemoguće načine. Gde god je trebalo da bude on je bio.Iako profesor, intelektualac i stručnjak, Vojin se u to mračno vremenije gadio politike i odmah se angažovao u stranci koja je pokušalada održi i transformiše Jugoslaviju u modernu demokratsku državu.Tu smo se nas dvoje sreli. Dok su se brojni naši prijatelji učlanjivaliu Demokratsku stranku, kao u našu domaću, tobože nacionalnoumerenu stranku, mi smo se našli prvo u stranci reformskih snagaAnte Markovića, s pustom nadom da se Jugoslavija još uvek možespasti. A kada je ona propala, opet smo se našli u istim redovima, uGrađanskom savezu Srbije, stranci koja je odbacila politiku VelikeSrbije i ratove za nju, ali i u nevladinim antiratnim organizacijama,kao što je bio Centar za antiratnu akciju. Kasnije je Vojin osnovaoBeogradski centar za ljudska prava, svoje omiljeno životno delo,mesto gde je najviše voleo da bude, i gde je okupljao mlade italentovane pravnike.Iako je Vojin pripadao radikalnoj kritici srpskog nacionalizma iratova za veliku Srbiju, i aktivno se angažovao da ratni zločinci budukažnjeni, on se od svih na tom radikalnom krilu razlikovao po tomešto ga nikada nije napuštala njegova duhovitost i smisao za ironiju.On je ismevao nacionalističke zablude i stereotipe, glupo falsifikovanjeistorije i neznanje narodnih intelektualaca, ili takozvanih patriota.Baš ta osobina – da nepomirljivu kritiku srpskog nacionalizmazačini smislom za humor, erudicijom, perfektnim jezikom i ličnomnadarenošću učinila ga je Mocartom građanske Srbije, koji najtežesonate piše sa lakoćom, duhovito i čitljivo. Zato se usuđujem da ina ovaj najtužniji dan, kada zauvek ispraćamo Vojina, ne propustim