In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

dolascima, razgovorima i komentarima. To je način na koji sejedna sredina kontinuirano intelektualizira, čini zahtevnijom,autorefleksivnijom i kritičkom, istovremeno. Hoću da kažem, sveinstitucije i zajednice u kojima je Dimitrijević boravio nesrećne suna različite načine, a one u koje nije nikada više zalazio srećne su napotpuno identičan način, u njima je „jednakost iskupljena po cenujednoličnosti“.U filmu „Filadelfija“ Džonatana Demija, vrhunski advokat otpuštenzbog ejdsa na pitanje advokata odbrane, zašto je odabrao da se bavipravom, odgovara „Ja volim pravo“. I istovremeno operu „AnreSenije“ i Mariju Kalas, božanstvo koje silazi na zemlju, i koje jesteljubav i koje ispunjava nadom. U pitanju je „prosvetljenje“, a ne samoegzaktna nauka, pravo, i umetnost, a ne veština, opera. Iza kojih stojitvorac, a to je čovek. Endrju Beket, advokat: „Volim zakon najviše zatošto s vremena na vreme, ne tako često, ali ponekad, budete deo pravdekoja se ispuni“.Deo pravde koja se ispuni. Nije nikakvo čudo, a čuda dolaze od ljudi, daje Vojin Dimitrijević uticao na generacije pravnika, ali isto tako i na čitavkulturni i produktivni pogon naše ljudske zajednice. Koja je imala smislada bude sastavljena od pojedinaca sa smislom da jedni druge čuju, mašta bila njihova uža preokupacija, a u nastojanju da misle celinu.„Dobrodošli, deco, jeste li sigurni na kom je nivou naša bezbedonosnakultura“, Dimitrijevićeve su reči na kraju predstave „Gospođa Olga“,na slavi. „Znam da se na slavu ne poziva. Ali došlo je vreme da sepostave kontrole, da nam se nije uvukao neki LGBT, da nam se nijeuvukao neki komunista, da nam se nije uvukao neki Arnautin, ili nekiSlovenac. Deco, počastite se, pomirite se i ne bacajte pare“.A onda se svetlo gasi, kao na Petričićevom crtežu.46 | 47Borka PavićevićDanas, br. 5490, 10. oktobar 2012. / Peščanik.net, 10. oktobar 2012.