In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

UčiteljJelena Mijač, učiteljica. Duže od pola veka pamtim imeučiteljice koja mi je predavala samo u prvom razredu osnovneškole. Pamtim je po ozbiljnosti sa kojom nas je slušala, svakogučenika u razredu sa istom pažnjom i poštovanjem, pamtimkako je za svakoga od nas donosila posebno pripremljenezadatke, prilagođene svim razlikama koje među učenicimapostoje. Pamtim kako smo bili zbunjeni kada je otišla ali i kakosmo zapravo bili pripremljeni da nastavimo uspešno učenje unovim okolnostima, sa novom učiteljicom.Setio sam se svoje učiteljice u trenutku kada sam saznao da nas jenapustio Vojin Dimitrijević i to me je na trenutak zbunilo. Ali, taasocijacija mi je pomogla da u jednu reč sažmem šta je Vojin bio umom životu, a verujem i u životima mnogih – UČITELJ.Nikada mi nije bio profesor, nikada mi nije držao predavanja, privatnečasove. Imao sam sreću da sa njim politički a potom i u okvirucivilnog društva sarađujem, da ga slušam i posmatram u rešavanjumalih i velikih, lakih i teških problema, u strpljivoj komunikaciji sanajneverovatnijom galerijom malih i velikih, lakih i teških ljudi. Imaosam sreću da na taj način od Vojina učim i nadam se naučim da sudoslednost, koju mnogi čitaju kao odlučnost, i pristojnost koja jemnoge zbunjivala, osnov samopoštovanja i poštovanja drugih.Njegov stručni i ljudski autoritet je bio neupitan i čini mi se da jesvoj profesionalni i društveni status shvatao kao obavezu da u svakojsituaciji pomogne u rešavanju problema, onoliko i kako može. Samonjegovo prisustvo davalo je viši stepen važnosti i ozbiljnosti nekomdogađaju. Zapravo je malo, retko i kratko govorio ali se izgovorenopamtilo i uvek pomagalo da se tema sagleda u svojoj potpunosti i dase na osnovu toga pronađu uspešna rešenja.Njegov stručni i ljudski autoritet, njegova doslednost i pristojnostbili su neprijatan izazov nedemokratskom, fušerskom sistemu u