In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

zato što je uspevao da složi svoju političku priču sa nečim štoobavezno treba znati i naučiti. Tek će nam tu nedostajati.Kopajući ovih dana po njegovim knjigama, pronašla sam njegovovjeruju. Glasi ovako: „Time dolazim i do nečega što naročito želim danaglasim. Svi vidovi diskriminacije imaju jedan zajednički imenitelj:svi se oni svode na to da se prema nekome ophodimo ovako ili onako,ne zbog onoga što on ili ona jeste, zbog njegovih ili njenih zasluga iliprestupa, već zbog njegove ili njene pripadnosti određenoj grupi zakoju se vezuju određeni stereotipi. Ako se prema pojedincu odnosimokao prema individualnoj ličnosti, i to ne samo u individualnimodnosima, već na jednoj opštoj višoj ravni, i ako mediji, predstavnicisvih nivoa vlasti, javne ličnosti i mnogi drugi počnu da se ponašajutako, načinili smo prvi korak na putu prema cilju tolerancije itolerisanja“.Za ove reči Vojin zaslužuje još jedan aplauz. Neće biti poslednji, jernam bez Vojina neće biti lako.Vojin je umro mlad. On nikada nije uspeo da ostari. Ostao je mladićne samo duhom nego i po tome kako je izgledao. Vojin nikada nastarca nije zaličio. Šokantno je to što ga više nema.Teško mi je bilo da ovolike reči danas izgovorim. Neka i one ostanumali prilog za nezaborav.Hvala Vojinu i neka mu je slava!Vesna Pešićna dan kremacije, 9. oktobra 2012.