In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

zamišljate da Nikolić, kao građansko i političko biće, može da „pomiri“Dimitrijevića i Antića, kao dve suštinski suprotstavljene paradigmeprava, politike, etike? Sa sviračima u diple to bi možda još i išlo.Zvučaće nekome surovo i neukusno, ali mora se reći jasno: VojinDimitrijević jeste umro meni ili vama, ali nije on baš nešto mnogoumro Nikolić Tomislavu, pa neka je ovaj i hiljadu puta „predsedniksvih građana“. Borisu Tadiću, doduše, prof. Dimitrijević jeste umro,i da je B. T. danas predsednik, on bi mu i na sahranu došao. Istini zavolju, došao je i ovako, mislim Tadić: kao poznanik i poštovalac, kaočovek bazično sa iste strane Srbije, uz sve međusobne razlike.Da li je i Nikolić mogao tako da postupi? Ma jeste, naravno, ali samo„u teoriji“. U stvarnosti ljudi tako ne rezonuju i ne funkcionišu.Ideja onih kojima je samo bilo važno da Boris Tadić više ne budepredsednik bilo čega u ovoj zemlji, te da je otuda sasvim u redu dapredsednik bude bilo ko drugi, dakle, bilo koji Neboris Netadić, usamoj je postavci infantilna i glupava: nemoguće je da vam predsednikbude neko ko naprosto nije Boris Tadić, i to je sve. Jer, osim onoga štonije, svaki predsednik države nešto i jeste; recimo, jeste Nikolić i jesteTomislav. Samim tim, on nije neko ko će javno zažaliti zbog smrtinekoga kao što je Vojin Dimitrijević, jer ništa u njegovom životu i unjegovoj politici ni najnačelnije ne daje nijedan razlog za takav čin. Tosu dva sveta različita, i za života i nakon njega. Otuda je javno karanje„institucije predsednika republike“ za tobožnju groznu grešku takootužno malograđansko: ta, prirodno je da svaki izabrani predsednikdržave simbolizuje određeni set vrednosti, sa svime što uz to ide.A u setu vrednosti tog čoveka nema niti može biti mesta za VojinaDimitrijevića, ni živog ni mrtvog. Dakle, nije vama, ljudi, Nikolić krivšto ste poverovali u sopstvene fantazme pa se sada ljutite na stvarnostu kojoj, gle, Netadići ne postoje, dočim Nikolići da.Teofil PančićVreme, br. 1137, 18. oktobar 2012.