In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

Vojin Dimitrijević je pedeset godina „savetovao“ generacije pravnikana Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim i na Pravnomfakultetu Univerziteta Union, da vole pravo, da uče druge da verujuu osnovna ljudska prava, i da ih u svakom poslu kojim se bave, uvekbrane od neprava. Okupljao je studente oko sebe, družio se sa njima,davao im je šansu da nešto nauče, da nešto urade, da osete i samikoliko u stvari vrede i koliko svojim znanjem mogu da promeneSrbiju. Kada je postao predsednik Jugoslovenskog foruma za ljudskaprava, vodio je računa da osim istaknutih profesora prava, stručnjakaza međunarodno pravo, sudija, advokata i sveštenika, u rad ove prveprave nevladine organizacije za ljudska prava u SFRJ, budu uključenii sasvim mladi tek svršeni pravnici, jer je verovao da će taj posaotrajati, i da je potrebno odmah u praksi vaspitati generaciju mlađihpravnika za ono što dolazi.A o tome šta dolazi govorio je i pisao je na vreme. U jednoj odnajvažnijih knjiga u novijoj srpskoj politikologiji, koja i danas braničast srpskih intelektualaca devedesetih godina prošlog veka, a kojuje pod nazivom „Srpska strana rata“ uredio Nebojša Popov, VojinDimitrijević je objavio tekst u kojem je napisao ono što je neretkogovorio: i drugi su u istoriji poveli svoje narode u rat uveravajući ih daim je teritorija zemlje na kojoj žive nedovoljna, i kao po pravilu su setakve ideje i takvi ratovi završavali tako što je teritorija postajala uveksve manja, nikako veća. Zloslutno i, pokazalo se, tačno. Vojina, naime,vlasti jesu pažljivo slušale, ali ga nisu poslušale, nisu mu verovale, panisu umele ni da se valjano oproste s njime. Bivalo je tako i s drugimvelikanima u Srbiji, samo je tako velikih među nama bilo malo.Možda je razlog tome i to što je umeo da ubode u srce, a da pritomnijednog trenutka ne bude ni zao ni ličan ni zlonameran, nego samoiskren i razložan.Zapamtiću kako je umeo da govori o tome kako nema velikih i malihnacionalizama, da je i nacionalizam malih naroda i dalje opakapretnja miru. Imao je hrabrosti da piše i govori i o nacionalizmimanacionalnih manjina u višenacionalnoj državi, ali je uvek podsećao na