In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

Nikada teže nisam napisao jedan tekst nego ovoga puta. Ne zatošto nemam šta da kažem, već zato što je rečima zaista nemogućeopisati Vojina Dimitrijevića.Doktora Vojina sam upoznao pre dvadesetak godina radeći sa njimintervju za Radio B92. Posle tog razgovora rekao sam da je onnajpametniji čovek sa kojim sam imao priliku da razgovaram u svomživotu. I nikada od tada mišljenje nisam promenio.Doktor Vojin je čovek koji je ceo svoj život posvetio tome da dođedo promena u Srbiji, promena na bolje. Učio nas je šta su to ljudskaprava i mnoge je tome i naučio. Na sopstvenom primeru učio nas je štasu moral i poštenje. I kako čovek nikada ne sme da izda svoje životneprincipe, ma koliko ga to koštalo. Naučio nas je i koliko čovek trebada se žrtvuje da bi se ostvario viši cilj. I kako nikada ne treba odustati.I kako nije važno koliko nas, koji smo se okupili oko nekog cilja ima,ako je cilj pravedan i važan. I bio je primer kako na kraju ono što jedobro uvek pobedi ono što je loše.I dozvolite mi nešto sasvim privatno. Zahvaljući doktoru VojinuMilica je došla na fakultet, i pored velikog broja pripadnika režimakoji su radili protiv toga. Neki koji su tada u strahu saginjali glavudanas su uvaženi profesori, dekani. Doktor Vojin se ni pred kakvomsilom nikada saginjao nije, pa nije ni tada, bez obzira na cenu koju jemorao da plati. Zato veliko hvala u moje i Milicino ime, u ime svihmladih i kvalitetnih ljudi za koje se iskreno borio.Zahvaljući takvim ljudima kao što je bio Vojin Dimitrijević ovoj zemljise desio Peti oktobar. Na peti oktobar je i otišao ostavljajući velikuprazninu koju nikada nećemo moći da nadoknadimo. Za sve što je kaoveliki, istinski patriota uradio za Srbiju i svoj narod, neka mu je večnaslava i hvala.34 | 35Dragan Đilaspismo upućeno za komemoraciju u Skupštini grada Beograda8. oktobar 2012.