In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

da srpsku istoriju denuncira otkrivajući da u njoj ima i nečega čimese ne bi trebalo dičiti“. I ne samo kad je reč o humoru, uporištaVojinovih tekstova su književna, istoriografska, filozofska. U tomnajširem kontekstu, nazovimo ga kulturološkim, nalaze se koordinatekoje omogućavaju da se njegovi tekstovi razumeju i na pravi načinvrednuju. Ovo „pravno lice“, kako je Vojina ponekad u šali zvalanjegova Branka, kretalo se daleko preko horizonta usko shvaćenepravne struke, pokazujući i svojim knjigama i svojim ukupnim radomda je pravo pre svega kultura i da se ono ne može svesti na poznavanjei primenu zakona i propisa, kao što je ovo „pravno lice“ umišljenimkulturnjacima stavljalo do znanja da je pravna kultura jedan odtemelja opšte kulture.Pravo kao kulturu Vojin je najviše afirmisao razvijajući konceptkulture ljudskih prava, i kao pisac i kao profesor, ali takođe i prekoBeogradskog centra za ljudska prava, čiji je on bio osnivač i direktor.Taj centar smo dosad skraćeno zvali „Vojinov centar“, tako da se možeočekivati da on uskoro i formalno bude vezan za njegovo ime i da sezove Beogradski centar za ljudska prava „Vojin Dimitrijević“.Ivan ČolovićDanas, br. 5486-5487, 6-7. oktobar 2012.60 | 61