<strong>Vojin</strong> Dimitrijević je pedeset godina „savetovao“ generacije pravnikana Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a <strong>za</strong>tim i na Pravnomfakultetu Univerziteta Union, da vole pravo, da uče druge da verujuu osnovna <strong>ljudska</strong> <strong>prava</strong>, i da ih u svakom poslu kojim se bave, uvekbrane od ne<strong>prava</strong>. Okupljao je studente oko sebe, družio se sa njima,davao im je šansu da nešto nauče, da nešto urade, da osete i samikoliko u stvari vrede i koliko svojim znanjem mogu da promeneSrbiju. Kada je postao predsednik Jugoslovenskog foruma <strong>za</strong> <strong>ljudska</strong><strong>prava</strong>, vodio je računa da osim istaknutih profesora <strong>prava</strong>, stručnjaka<strong>za</strong> međunarodno pravo, sudija, advokata i sveštenika, u rad ove prveprave nevladine organi<strong>za</strong>cije <strong>za</strong> <strong>ljudska</strong> <strong>prava</strong> u SFRJ, budu uključenii sasvim mladi tek svršeni pravnici, jer je verovao da će taj posaotrajati, i da je potrebno odmah u praksi vaspitati generaciju mlađihpravnika <strong>za</strong> ono što dolazi.A o tome šta dolazi govorio je i pisao je na vreme. U jednoj odnajvažnijih knjiga u novijoj srpskoj politikologiji, koja i danas braničast srpskih intelektualaca devedesetih godina prošlog veka, a kojuje pod nazivom „Srpska strana rata“ uredio Nebojša Popov, <strong>Vojin</strong>Dimitrijević je objavio tekst u kojem je napisao ono što je neretkogovorio: i drugi su u istoriji poveli svoje narode u rat uveravajući ih daim je teritorija zemlje na kojoj žive nedovoljna, i kao po pravilu su setakve ideje i takvi ratovi <strong>za</strong>vršavali tako što je teritorija postajala uveksve manja, nikako veća. Zloslutno i, poka<strong>za</strong>lo se, tačno. <strong>Vojin</strong>a, naime,vlasti jesu pažljivo slušale, ali ga nisu poslušale, nisu mu verovale, panisu umele ni da se valjano oproste s njime. Bivalo je tako i s drugimvelikanima u Srbiji, samo je tako velikih među nama bilo malo.Možda je razlog tome i to što je umeo da ubode u srce, a da pritomnijednog trenutka ne bude ni <strong>za</strong>o ni ličan ni zlonameran, nego samoiskren i razložan.Zapamtiću kako je umeo da govori o tome kako nema velikih i malihnacionali<strong>za</strong>ma, da je i nacionali<strong>za</strong>m malih naroda i dalje opakapretnja miru. Imao je hrabrosti da piše i govori i o nacionalizmimanacionalnih manjina u višenacionalnoj državi, ali je uvek podsećao na
odgovornost većinskog naroda <strong>za</strong> poštovanje <strong>prava</strong> svih građana.Možda je ta distanca prema vlasti koje god da je boje ona bila, imalai dobru stranu. Iako je bio uvaženi član Predsedništva Građanskogsave<strong>za</strong> Srbije, građani Srbije ga nisu videli kao političkog ostrašćenikaili protivnika, već kao savest obrazovane i intelektualne Srbije, kaonekoga ko ne preti ni prstom ni glasom, ko poziva da razgovaramo ida se u razgovoru poštujemo, da poštujemo <strong>prava</strong> onog drugog.Slušali su ga studenti, poštovale kolege profesori, pravnici, advokatii sudije. Kada je sa grupom prijatelja među kojima je bio još jedanveliki poznavalac i poštovalac međunarodnog <strong>prava</strong> ljudskih <strong>prava</strong>,Konstantin Obradović, osnovao <strong>Beogradski</strong> <strong>centar</strong> <strong>za</strong> <strong>ljudska</strong> <strong>prava</strong>okrenuo se sudijama i pozvao ih da uče o ljudskim pravima, da seu svojim odlukama pozivaju na međunarodne dokumente koje jenaša zemlja prihvatila. <strong>Beogradski</strong> <strong>centar</strong> <strong>za</strong> <strong>ljudska</strong> <strong>prava</strong> postao jereferentna organi<strong>za</strong>cija upravo zbog toga što je profesionalno poštenoi dosledno beležio uspehe i neuspehe svake vlade u ispunjavanjuosnovne obaveze prema građanima Srbije, da svojim građanimagarantuje osnovna <strong>prava</strong> i slobode i da ih čuva od svoje sile.Profesor <strong>Vojin</strong> Dimitrijević je 5. oktobra 2012. godine, išetao iz svogživota, kao što je svakodnevno šetao sa svojom suprugom, snajomi sinom te zime 1996/97, kao što je sa milion drugih građana Srbijeslobodno šetao 5. oktobra 2000. godine. Međutim, nije išetao izživota svojih studenata, hiljada advokata i sudija, pravnika u državnojadministraciji i srpskoj diplomatiji, još uvek je u domovima gledalacaKino oka, gladnih lepe reči, ozbiljnog razgovora obrazovanih ljudijednakih <strong>prava</strong>.Goran SvilanovićNovi Magazin, br. 76, 11. oktobar 2012.38 | 39
- Page 5 and 6: in memoriam | Vojin Dimitrijević 1
- Page 8 and 9: Ilustracija na koricama: Dušan Pet
- Page 11 and 12: Vojin Dimitrijević, profesor među
- Page 13: koji su ih uputili, uz bojazan i iz
- Page 17 and 18: Jedna epoha je otišla u nepovratDr
- Page 19 and 20: priliku da vam prikažem delove tih
- Page 21 and 22: Vojin Dimitrijević - Čovek od Re
- Page 23: Sočne reči je voleo i kad su tuđ
- Page 26 and 27: Vojin Dimitrijević„Humor i ironi
- Page 28 and 29: u Montrealu i Univerziteta Kent u K
- Page 30 and 31: Ovo poslednje zbogom Vojinu neće b
- Page 32 and 33: sve do danas, centar za obuku istra
- Page 34 and 35: Profesora Dimitrijevića upoznao sa
- Page 36 and 37: Vojin Dimitrijević je bio veliki
- Page 38 and 39: Ali će nam nedostajati i lično, k
- Page 40 and 41: III
- Page 44 and 45: Tuga i ponosUočljivo je da naša s
- Page 46 and 47: In memoriam, veoma ličnoVojin Dimi
- Page 48 and 49: („škotsku rakiju“, što kaže
- Page 50 and 51: Vojin DimitrijevićU nedeljnoj Poli
- Page 52 and 53: Vojin Dimitrijević kakvog ću pamt
- Page 54 and 55: diskusija. Bili smo zbunjeni i u ne
- Page 56 and 57: luzerskog nacionalizma. Podržavao
- Page 58 and 59: „Biti slobodan na Balkanu, uprkos
- Page 60 and 61: UčiteljJelena Mijač, učiteljica.
- Page 62 and 63: za Srbiju prevelika - u moralnom, p
- Page 64 and 65: od najistaknutijih među njima, Ern
- Page 67 and 68: Predsednik nekih građanaOdmah posl
- Page 69 and 70: dalekosežnijem fenomenu. Pokušajm
- Page 71 and 72: Za instituciju predsednikaOd malih
- Page 73 and 74: Toma Nikolić govori onošto veliki
- Page 75: Birali su, dakle, protivno luburić
- Page 78 and 79: Uvijek je imao spreman odgovor na m
- Page 80 and 81: Spoštovana ga. Branka Dimitrijevi
- Page 82 and 83: Poštovana gospođo Dimitrijević,S
- Page 84 and 85: Belgrade, 7 October 2012Dear Branka
- Page 86 and 87: Professor Vojin Dimitrijević, Yugo
- Page 89 and 90: Poruke saučešća povodom smrti pr
- Page 91 and 92: Venecijanska komisija, StrazburVikt
- Page 93 and 94:
88 | 89Ruth FranetičJochen Abr. Fr
- Page 95 and 96:
90 | 91Bosa NenadićDobrosav Neši
- Page 97 and 98:
Paula ThiedeMarko TodorovićMira i
Change language