In memoriam - Vojin Dimitrijevic - Beogradski centar za ljudska prava

Politika saučešćaKritikovanje „institucije predsednika republike“ zbog izostankajavnog žaljenja zarad smrti Vojina Dimitrijevića otužno jemalograđansko i promašuje suštinu.Nije nikakvo čudo što gotovo niko ko je ovih dana nešto javno rekaopovodom smrti prof. Vojina Dimitrijevića nije odoleo da upotrebimetaforu „ugašenog svetionika“ nad Srbijom, a koju je metaforu takosjajno, i tako potresno, ovaplotio Dušan Petričić svojom ilustracijomna naslovnoj strani Politike.Bolji su i dostojniji od mene govorili ovih dana o profesoruDimitrijeviću, jednom od one najređe i najdragocenije sorte ljudi čijeje savršeno gospodstvo i duboko intelektualno poštenje izazivalonešto mnogo više od poštovanja: neku vrstu dečačkog divljenja, neštošto je bilo, bar iole normalnom insanu, savršena prevencija zatupljujućegdejstva sujete, ako ništa drugo. Ilustracije radi, činjenicu da mi je VojinDimitrijević učinio tako ogromnu čast da je govorio na promocijijedne od mojih knjiga smatram jednim od mojih izuzetno retkihuspeha u životu.Ovaj tekst, međutim, nije nekrolog profesoru Dimitrijeviću. I ne radise ovde o njemu koji je otišao, nego o nama koji smo ostali iza njega,ovakvi kakvi već jesmo. U moru svakako važnijih stvari, nekako jeovih dana nedovoljno zapaženo prošla javna kritička intervencijakolege Mihala – Miše Ramača, koji je u Blicu oštro zamerio aktuelnompredsedniku Republike Srbije Nikolić Tomislavu da, eto, nije uputionikakve izraze javnog žaljenja povodom smrti Vojina Dimitrijevića,i da to, avaj, nikako nije lepo ni pristojno niti u redu i da nam todaje izvesnih osnova za sumnju, čak strepnju, da Nikolić možda nijepredsednik svih građana (kako je ono bio obećao, a Miša mu, kaolepo vaspitan čovek, odmah poverovao), nego da je „predsedniknekih građana“. Kojih tačno – e, to Miša Ramač nije objasnio; moždato čuva za sledeći nastavak. Živ nisam da saznam. Kako god, ovakritička intervencija zaslužuje malo naše pažnje, jer je na neki način„veća od sebe same“, to jest, sobom samom nam govori o jednom